13/7

I don’t think you understand. I didn’t come to rescue Rambo from you. I came here to rescue you from him…You’re goddamn lucky he didn’t kill all of you.

I Velšanin je pretrčao nešto preko četrnaest kilometara i tako postavio novi rekord finala FA kupa i ponovo, kao protiv Hala, dao pobedonosni gol i to dok su se igrači i navijači Čelsija radovali produžecima. Sančez je poslao sjajnu loptu do Žirua koji tek što je ušao, majstorski je zavrnuo i Rambo se poklonio. GOOOOOOOOLLLLL!!!

Malo ko je verovao da desetkovani možemo da pobedimo zahuktalog prvaka Engleske pogotovo ne u jednoj otvorenoj utakmici ali desilo se. I to kako. Dok smo veći deo sezone palili motore tek posle pola čuke ili tek u drugom poluvremenu, sada se krenulo od prve sekunde i kada otvorite meč značajno bolje od protivnika uradili ste veliki deo posla.

Tek što je počeo meč rekao sam Ganerima pored kojih sam sedeo da ćemo biti u velikom problemu ako bilo koja ekipa da gol u prvih petnaest minuta…i Aleksis ga ugura već u petom. Igrači Čelsija su mislili da je ruka ili ofsajd ili i jedno i drugo. Žao mi je.

Kada Arsenal ne igra dobro igrači moraju da popiju kritike ali kada se igra dobro onda mora da se skine kapa, šešir, kačket, beretka ili šlem. Svaka čast na fudbalu, majstori! Od Oooooospine preko Monreala, Okslejda i Džake do Ozila, Sančeza i Velbeka. Majstorski orkestrirana utakmica od strane rekordera po broju titula u FA kupu. Malo šta ima što je engleskije od FA kupa a rekord od sedam (7) titula drži Francuz. Od prvog finala 1872. pa do 2017. nijedan drugi trener nije uspeo da osvoji toliko kao Venger. Veliki, veliki uspeh i mesto u istoriji engleskog fudbala. Mi smo osvojili rekordnu trinaestu FA kup titulu ali će Junajted imati šansu, možda već u sledećoj sezoni, da nas stigne ali Vengera još mnooooogo dugo neće niko stići jer nijedan od aktivnih menadžera nema više od jednog osvojenog FA kupa.

Njukasl, Čelsi, Sautempton, Junajted, Hal, Vila i ponovo Čelsi. Svi su oni popadali u finalima kada nas je Venger vodio a sam je i rekao da mu je ovo finale specijalno i zbog tog rekorda i da će po prvi put zadržati medalju. I samo tri gola smo primili u tih sedam osvojenih finala.

Apsolutno svi igrači su odigrali maestralno ali bih ja izdvojio dvojicu, Pera i Roba. Holding je u ovo vreme prošle godine ispao iz Čempionšipa sa Boltonom a sada je počeo veliko finale na Vembliju protiv Čelsija i to pred devedeset soma ljudi a ima samo dvadeset i jednu godinu. Neverovatno. Pa kako će tek da igra za deset godina kada štoperi pružaju i najbolje partije. Samo jednom se zaneo i to baš kod gola, kada ga je Košta poslao na jednu stranu ali sve ostalo je bilo kao da gledamo prekaljenog beka koji zna sve tajne zanata. I Oks mu je posle meča rekao da je šefovao odbranom u svom prvom FA kup finalu i da još nije ni svestan šta je uradio a i Lolo mu je čestitao. A platili smo ga dva miliona funti.

Rob Holding, you know, he’s better then Cannavaro!

Drugi majstor je znatno stariji Per Mertezaker koji je u ovoj sezoni jedva omirisao travu i loptu, osim na treningu, i pravac na Vembli. Očekivao sam da će imati jezivo težak posao i imao je jezivo težak posao i jezivo dobro ga je uradio. Kako je i sam rekao on i Holding su imali specijalnu, dobar – loš pandur, taktiku nad onim monstrumom Dijegom i spakovali su ga u kutijicu osim naravno kod gola. I Konte je posle meča odao priznanje Mertezakeru.

I kada je Košta dao taj gol, i to kada je Čelsi imao igrača manje, nastao je muk u pabu gde sam gledao tekmu kao da je utakmica naglo prekinuta zbog saopštenja da ka Zemlji ogromnom brzinom leti meteorit težak šest biliona tona. Znoj je cureo sa mene dok su mi se u glavi prepletali apokaliptični scenariji još gori od meteorita, produžeci, penali, pobeda Čelsija…Nisam stigao ni da shvatim da imamo igrača više koji bi nam mnogo značio u eventualnim produžecima kada smo dali i drugi. I to je bio kraj. I to na “novom” stadionu Totenhema na kome možemo i Komjuniti Šild da uzmemo ali o tom potom. Sada se slavi. Slavi se Arsenal, slavi se Venger, slave se rekordi, slavi se Viktor Mozes, slavi se poraz Čelsija…i Tomaš Rosicki koji je došao na Vembli da gleda ortake.

Are you watching, are you watching, are you watching Tottenham, Aaaaaaare you watching Tottenham…

I kada smo na kolenima, kada nas svi otpišu, kada su tamni oblaci iznad glava, kada je sunce otišlo ko zna gde, kada su Sparsi ispred nas na tabeli, kada je Junajted osvojio Ligu Evrope, kada nećemo igrati u Ligi šampiona, kada nam je cela odbrana povređena, kada ne znamo ko će nas voditi sledeće sezone, mi se nekako dignemo, pustimo da duhovi starih fudbalskih velikana uđu u nas, prisetimo se sto četrdeset i pet godina blistave FA kup istorije i trijumfalno završimo sezonu…od Mortona Betsa do Arona Ramzija.

Što reče još davno jedan moj ortak koji i ne navija za Arsenal – Jedan je, brate, Arsenal.

Tačno tako.

What did she fucking wear?

OOH TO BE A GOONAH!