“One, two, Harry’s coming for you…Three, four, better lock your door…”
Posle devet vezanih utakmica na Vembliju u kojima smo pobedili za devedeset ili više minuta usledio je kišni poraz protiv komšinice i gomili očajnih igara na gostovanjima smo pridodali još jednu a do kraja PL nam je ostalo još samo pet igara na strani. Koliko je to bodova? Pet? Devet? Sedam?…Ko će to znati?
“One, two, Ostersunds is coming for you…Three, four, better lock your door…”
Ipak smo u Švedskoj protiv preplašenog Ostersunda pobedili na strani. Konačno. Prvi put u ovoj godini. Šveđani su valjda mislili da za nas još igraju Anri, Pires, Vijera i ekipa pa su im se noge odsekle a kada su se probudili i shvatili da nema nigde Titija bilo je već kasno kao što je i za nas bilo kasno u dvadeset i trećem minutu revanša, na našem stadionu kada je na semaforu pisalo 0 – 2. Da smo igrali od petog minuta sa dva igrača manje pa ni onda nismo smeli da dopustimo da se brukamo od jednog, ne tako davno osnovanog, tima. Ionako nikakav rejting u evropskim takmičenjima srozavamo do krajnjih granica i to nam je bio šesti uzastopni poraz na Ešburtonu u nokaut fazi nekog takmičenja u Evropi. Bravo. Blistava uvertira za veliko finale.
“One, two, City’s coming for you…Three, four, better lock your door…”
Za nepune četiri godine četvrto finale za Arsenal. Tri su već dobijena, ostalo je ovo četvrto i najteže. Idemo na ekipu koja je u poslednjih deset mečeva u PL dala skoro trideset golova, ekipa koja je već odavno osvojila Premijer ligu, koja je ušla u četvrtfinale LŠ, u finale Liga kupa ali i ekipa koja je ispala iz FA kupa i to nam baš i ne ide na ruku. Dok budu izlazili na Vembli, svim igračima Sitija će u glavama biti i te kako svež i neprijatan poraz od trećeligaša Vigana prošlog ponedeljka i njihova motivacija se automatski duplira jer jedan takav tim, toliko bogat i u takvoj formi, gotovo da ne može da dozvoli da ispadne iz oba kupa u roku od samo sedam dana. U drugačijoj situaciji bi se radovao pobedi Vigana kao što sam se smejao kada su tog istog protivnika pobedili u finalu FA kupa pre pet godina ali sada mi se ovakav razvoj nimalo ne dopada.
Ne preostaje nam ništa drugo nego da na njihovu dupliranu motivaciju odgovorimo duplo boljom igrom od bilo koje naše najbolje igre ove sezone a nije ih bilo puno. Naša motivacija takođe nije mala. Želimo titulu Liga kupa, prvu još od 1993. kada smo tukli Sove posle preokreta odlučujućim golom Moroua koji je odmah posle tekme slomio ruku dok je Adams pokušao da ga podigne slaveći pobedu. Arsenalovski.
Nikakvi lomovi nam nisu potrebni u nedelju. Potreban nam je jak start utakmice, strpljenje koje smo ponekada u bitnim utakmicama znali da pokažemo ali smo i znali da uđemo u ekstra bitne mečeve kao da smo ih već dobili. Setimo se finala FA kupa 2014. protiv Hala kada smo već posle osam minuta gubili 0 – 2 pa smo morali da idemo u produžetke a Siti svakako nije Hal. Ići na gol više protiv Građana je verovatno taktika koja bi nas zaklala zato pamet u glavu. Polako i bez panike. Tekma traje najmanje devedeset minuta i svašta se može destiti u tom periodu. Penal i crveni u našu korist ili obrnuto već na početku meča, greške sudija u našu ili njihovu korist, nenadane povrede na njihovoj ili našoj strani, ulazak nekog Ganera na teren koji će da onesposobi Aguera udarcem nogom u jajca i tako dalje. U ovom finalu mi smo ta ekipa koja se mora prilagoditi protivniku a ne obrnuto. Ne možemo da igramo našu igru već moramo da igramo protiv njihove, kako znamo i umemo.
Donkaster, Norič, Vest Hem i Čelsi su redom padali na našem putu do Vemblija. Padali ali ne uz tresak. Naprotiv. Mučili smo se žestoko do ovog finala i zato bi trofej još lepše legao. Postigli smo samo šest golova na putu do finala što je najmanje u istoriji ovog takmičenja za nekog finalistu a prvi strelac nam je Edi Enketija. Toliko.
Za Arsena Vengera je ovo finale izuzetno bitno. Krucijalno. Posle dva izgubljena, od Čelsija 2007. i Birmingema 2011. valjda je došlo vreme da i on podigne jedini trofej koji mu nedostaje na ostrvu. Trofej Liga kupa ili kako se trenutno zove Karabao kup. Kako god da se zove i ja ga čekam isto koliko i Venger. Treća sreća? Sparsi, pa i Siti, imaju duplo više trofeja u LK od nas a oba pehara nam je doneo Džordž Grem plus su Građani to takmičenje poslednji put uzeli pre samo dve godine. Dosta im je.
U ovom sada novom svetlu najmanje značajan trofej dobija jednu potpuno novu dimenziju i postaje, i za nas i za njih, bitniji nego što zaista i jeste. Tako su se stvari namestile u ovom trenutku za oba tima da je motivacija ogromna i da, iako je tek februar, finale na Vembliju je više od igre a bilo bi seksi da podignemo pehar na “novom” stadionu Totenhema da im izmalerišemo ostatak sezone a i tekmu protiv Ročdejla koju igraju samo tri dana kasnije.
U osmini finala LE igramo protiv Milana. Dva diva na kolenima. Najidealniji ali nikako i najrealniji scenario za nas, za ovu sezonu, je da osvojimo LK i LE i što se tiče samih trofeja i što se tiče igranja u nekoj Evropi sledeće sezone jer preko PL, kako sada stvari stoje, nema nam Evrope a samo četiri dana posle finala igramo opet sa Sitijem na Ešburtonu u PL. Očekivati da ih oba puta dobijemo je gotovo nemoguće pa ja biram pobedu u finalu. Prošle sezone smo ih tukli na Vembliju u polufinalu FA kupa pa smo onda srušili i Čelsi a sada smo u polufinalu LK tukli Čelsi a u finalu idemo na Građane. Dobar znak?
Vreme u Londonu za finale će biti bez padavina, sunčano i tek nešto malo preko nule a sudija će biti Kreg Poson koji nema nikakve zločinačke namere uperene ka Arsenalu, barem do sada. Ako bude nerešeno idemo u produžetke a možda i na ABBA penale. Rambo bi trebalo ipak da igra i to je dobra vest ne samo zbog kvaliteta i kombinacija koje dobijamo sa njim već i zbog toga što je na Vembliju uvek dobijao a loša vest je što ćemo biti bez Lakazeta i Mihtarijana što je veliki problem i samim tim nas još više tera na zatvoreniju varijantu jer će jedini pravi napadač biti samo Obamejang a u poslednje dve utakmice koje smo igrali sa Sitijem u LK nismo dali nijedan gol.
Vreme je da se pokažu zubi.
“Five, six, get a crucifix…Seven, eight, gonna stay up late…”
OOH TO BE A GOONAH!