Pobeda!

Stadion: Emirati

Poseta: 59.925

Arsenal: Čeh, Beljerin, Gabrijel, Kosjelni (K), Gibs (Monreal 70), Džaka, Kokelan (Remzi 75), Ivobi (Lukaš 70), Ozil, Sančez, Žiru

WBA: Foster, Niom, Dovson, Evans, MekOli, Brant, Flečer, Filips, Čadli (MekKlin 62), Jakob, Rondon (Robson-Kanu 80)

Sudija: N. Svarbrik

Strelac: Žiru (86)

Žuti kartoni: Gibs i Žiru u Arsenalu, Foster u WBA

 

Statistika:

Posed lopte: Arsenal 76% : 24% WBA

Šutevi: Arsenal 26/11 : 3/1 WBA

Dodavanja: Arsenal 815: 243 WBA

Korneri: Arsenal 6 : 5 WBA

Ofsajdi: Arsenal 1 : 4 WBA

Faulovi: Arsenal 11 : 7 WBA

 

Jedan od onih mečeva, gde te vreme već od 20. minuta lagano, ali sigurno izjeda, gde se sa svakim novim napadom stepen neverice da lopta još nije u mreži duplira, kada se dereš i grdiš sve redom i naše i njihove i sudiju i kamermana, bez obzira gde gledaš utakmicu… Ali ovo je i jedan od onih mečeva gde je taj jedan pogodak slađi nego punjenje slične boranije sa pola tuceta golova, gde se u trenutku kada lopta najzad pređe gol liniju u tvom urliku skupi sve što te tišti i bar za trenutak pokidaš sve lance koji te sputavaju. Ili se baš toliko razdereš da te supruga gađa prvim što joj dođe pod ruku…

Generalno bio je ovo meč tehnički superiornog Arsenala i bunkeraša koji je došao da ukrade bod sa antifudbalskim pristupom. U ovakvim mečevima samo rani gol otvara put ka mirnijoj završnici, inače se ulazi u dramu hičkokovske napetosti. Mnogo smo pokušavali u prvom poluvremenu, ali nismo bili konkretni u završnici, pa smo poluvreme završili sa tek jednim šutem u okvir gola. Od naših Sančez je bio najagilniji, a Čeh je u 34. minutu bio priseban, iako se radilo o ofsajdu.

Drugo poluvreme je donelo totalnu ofanzivu, a Foster nas je podsetio na sve one golmane koji su tokom poslednjih godina baš protiv nas imali veče života. Možda je najbolja ilustracija ovakve igre bio 50. minut, u kojem je Sančez je uspeo da šutira čak tri puta, a poslednji šut je završio na stativi! Deja vu, zar ne? Žiru se konačno budi od 56. minuta i kreće revija njegovih pokušaja. Jedini period kada je naš gol bio ugrožen je u 70. minutu kad su momci iz Birmingema izveli čak tri kornera za redom. Pre i posle toga igrala se Viktorija pred njihovim golom. I onda kada više niko nije bio ista osoba kao na početku meča, kada smo svi bili crveni kao rakovi, Žiru je pod startom, u padu uspeo da glavom postigne taj očekivani i zasluženi gol na centaršut Ozila. Yes!!! To kume!!! Bravo care!!!

Prvi od šest mečeva, koje smo proglasili za mečeve koji moraju po cenu života da se dobiju, je dobijen. Teško, napeto, uz dosta znoja, ali dobijen. Idemo dalje!