U roku od samo četiri dana videli smo dva lica Arsenala sa dva različita tima i oba lica je Arsen Venger mogao veoma jasno da vidi sa tribina. Da krenemo od one lepše face.
Možda nisam mnogo osvetoljubiv kada su neke druge stvari u pitanju ali kada je fudbal u pitanju definitivno jesam. Na Svetoj Mariji je pala osveta za Liga kup i obezbeđena je osmina finala FA kupa. I ne samo to. Gledali smo Arsenal u jednoj izuzetno zanimljivoj postavi, postavi koju smo prvi put videli, sa čak šest engleza, sa Najlsom, Adelejdom i Okslejdom u sredini i Velbekom u napadu. I bilo je fenomenalno. Od starta. I Puel i Venger su napravili brdo izmena ali se pokazalo da je Vengerov, gotovo eksperimentalni tim bio pun pogodak. Razneli smo ih na njihovoj travi uz golove Volkota i Velbeka. Strašne golove Volkota i Velbeka.
Kada sam prvi put čuo da bi trebalo da kupimo Velbeka bio sam protiv. Ne samo da je bio igrač Junajteda već je Mankunijan od glave do pete. Em je rođen tamo, em navija za njih od malena i navijaće za njih do kraja života. Ne volim takve kupovine. Ali, kada smo ga već uzeli, bitno mi je bilo samo da što bolje igra za nas i očekivao sam minimum petnaest golova po sezoni. I Dani je počeo sasvim solidno ali onda je stao u igri, pa su usledile i povrede i na kraju je posle nepune tri sezone dao petnaest golova. Duže povređeni igrači prolaze korz raznorazne psihofizičke torture dok se konačno ne vrate tamo gde im je i mesto. Jako mi je drago što se ipak vratio znatno pre kraja ove sezone i dao je dva sjajna gola Sautemptonu. Njegovo zalaganje nikada nije bilo sporno, kao ni kvalitet, ali očekujem i nadam se konstantno dobroj igri da bi u potpunosti opravdao uložen novac i veliko poverenje koje mu je Venger ukazao. Držimo mu palčeve. Sada, sa njim i Volkotom, imamo ofanzivni potencijal kakav dugo nismo imali.
Venger je odavno poznat kao menadžer koji se uporno trudi da gurne u vatru izuzetno mlade igrače i da od njih napravi zvezde i to mu uglavnom i uspeva. U protekle dve sezone je nama i celom fudbalskom svetu podario jednog Belerina i Ivobija i obojica su sada deo prvog tima, pogotovo Hektor. Sada su na tom putu izgleda Najls i Adelejd koji su i ranije pokazali da mogu da budu vrhunski igrači ali bih rekao da su upravo na Svetoj Mariji to i dokazali i da će baš ta utakmica da ostane zauvek u njihovom sećanju kao meč koji je ozvaničio početak dve velike karijere. Najls je za nas igrao i kao krilni bek ali je protiv Sautemptona briljirao na sredini gde, kako je i sam rekao, više voli da igra. Pored njih, ove sezone je veliki potencijal i smirenost pokazao i mladi Holding. S obzirom na konkurenciju na mestu centralnog beka, Rob će morati da ima strpljenja ali za dve – tri sezone eto i njega u prvom timu.
U Sautemptonu je fenomenalno igrao i Čemberlen, dete Svetaca, u ne baš titpičnoj ulozi na terenu ali u ulozi koju je još odavno za njega Profesor i odredio. Aleks je već jako dugo sa nama i njegov razvojni put je i bio dugačak i veoma nestabilan ali se stiče utisak da je baš ova sezona za njega krucijalna i da od ove sezone kreće jedan novi, ozbiljan i definitivno odrastao Čemberlen. Čemberlen, u koga je Venger uvek, bez rezerve, verovao i onda kada su mnogi od nas mislili da od njega neće biti ništa. Strpljenje se ponekad ipak isplati.
Bio je i žreb za FA kup. Radost navijača Satona kada su saznali da im dolazimo u goste sve govori. Stadion im prima pet soma ljudi i igra se na veštačkoj travi na kojoj su izbacili nekadašnjeg polufinalistu LŠ. To je FA kup. Problem je jedino što se na takvoj travi igrači lakše povređuju i što u drugim mečevima uopšte nema premijerligaških duela tako da u četvrtfinalu najverovatnije idemo na nekog jakog. O tom potom.
A onda je na Ešburton došao moćni Votford i zasrali smo sve. Venger je izbacio očekivan tim koji je, dok je polako pokretao turbine, dopustio Votfordu da im ugura dva nesrećna i nespretna gola u prvih trinaest minuta. Po pasjem vremenu nismo imali ni jedan jedini šut u okvir gola u prvom poluvremenu. Na našem stadionu. Ali ništa nije probudilo ekipu već se čekalo tek drugo poluvreme. Ulazak Volkota je odmah probudio zvezde i zvezdice, trgli su se i krenuli sa napadima. Ivobi je dao gol u 58. minutu, taman da imamo vremena ne samo da izjednačimo već i da pobedimo. Ništa. Euforija je trajala neko vreme pa je splasla. Ni kasni golovi nisu došli. Ni Perez nije pomogao. Ni Mustafijev strah od poraza. Izgubili smo od Votforda koji je u jako lošoj formi a koji nas je ojadio i u prošloj sezoni kada su nas izbacili iz FA kupa.
Ja nemam problem sa postavom koju je Venger izbacio. Mnogi kukaju što nije igrao Belerin ili Velbek ali Dani se tek vratio i jako je opasno da igra dve tekme za četiri dana a i Hektor nije potpuno oporavljen. Uostalom tim koji je izašao u utorak na Ešburton je više nego dovoljno jak da pobedi jedan Votford. Problem je prvenstveno u njima i u njihovom shvatanju fudbalske utakmice koja, za većinu njih, počinje otprilike od 45. minuta.
Ako Venger ima neku manu onda je to sigurno nesposobnost za motivacione govore koji u sportu imaju veliku važnost. Već odavno svi znaju da je Venger prilično introvertan u odnosu sa svojim igračima i da je čovek od malo reči. Kao da očekuje i da podrazumeva da igrači moraju uvek da se trude i da on ne mora da ih loži. To je, rekao bih, greška koja se u praksi pokazala dosta puta do sada, naročito kada su bitne utakmice u pitanju. Bitne ili po imenu i reputaciji protivnika ili bitne zbog bodova. Nije ovo prvi put da tim poklekne baš onda kada su nam bodovi očajnički potrebni i sve više me Arsenal podseća na čoveka kome su puna usta hrabrosti ali kada tu hrabrost treba i da pokaže onda se onesvesti ili pobegne glavom bez obzira.
Želeli smo da Egipat što pre ispadne sa AKN ali, naravno, ušli su u finale. Elneni se povredio mada je bio na klupi u polufinalu. Videćemo još do koje mere je povređen ali se plašim da će igrati u finalu. Ako i prođe sve prepreke Venger će morati da mu da malo odmora znači možda protiv Hala ali najverovatnije tek za Bajern ili Saton.
U februaru igramo samo četiri tekme od toga čak tri na strani. Radujem se jedino meču protiv Satona.
Prvo idemo na Bridž. Ne znam zašto ali uvek kad pomislim na Čelsi padne mi na pamet Ejdur Gvidjonsen. Možda zato što je igrao za njih a možda zato što je jedan moj ortak, kada ga je gledao, rekao – “Vidi ovog, bogat, plav i glup”. Ako nam iko išta duguje u poslednjih desetak godina to je tim sa Bridža. U prvih osam sezona pod Vengerom izgubili smo samo tri tekme od njih a onda je došao Abramovič i u sledećih dvanaest sezona čak sedamnaest poraza. To boli.
Pomenuo sam osvetu na početku. Ove sezone smo tukli Čelsi 3 – 0 na Ešburtonu i oni to nisu zaboravili pogotovo što su posle tog meča stavili prst na čelo, okrenuli novi list i vrlo brzo došli na prvo mesto na tabeli koje drže i sada i koje će, kako stvari stoje, držati i do kraja sezone.
Šta da vam kažem? U subotu se borimo za obraz, crven od stida i uboda.
OOH TO BE A GOONAH!