Protiv Mančester Sitija smo drugo poluvreme igrali bez kapitena. To je previd na nivou osnovne škole i fuce u dvorištu kada se balavurdija svađa oko toga ko će biti kapiten a onda tekma počne pa i zaborave oko čega su se i svađali. Činjenica da se to nije ni osetilo niti je iko od igrača ili ljudi na klupi to i primetio govori da mi kapitena zapravo i nemamo čak i kada ga imamo. Koliko god da je Kosijelni odličan igrač i koliko god da ga gotivim, on nije materijal za kapitena. Baja je ćutolog i potpuno fokusiran na svoju igru a ne na motivaciju i raspoređivanje igrača po potrebi. Već jako dugo nemamo vođu na terenu i to je svima jasno. Ili nije? Nema ko nije nosio kapitensku traku makar na petnaest minuta u Arsenalu u poslednjih deset godina i niko nije bio uverljiv u toj ulozi. Jedno vreme smo mislili da bi Ramzi mogao da bude kapiten na duže staze pa smo se nadali kako će možda Vilšir u budućnosti nositi tu traku… Ja se slažem da je najbolja kombinacija da štoper bude kapiten i delovalo je kako bi možda Per Mer mogao da obavlja tu rolu ali ni to nije uspelo, plus povrede, plus njegove godine da bi vrhunac te tragikomedije bio protiv Sitija i to na našem stadionu kada kapitena jednostavno nije ni bilo. Kapitenska traka koju bi igrač morao sa ponosom da nosi je ležala bačena negde u praznoj svlačionici uzalud čekajući da je neko stavi oko ruke.
Naš bivši igrač Alan Smit je skoro rekao kako Arsenal neće imati problema da nađe novog menadžera kada Venger ode jer je to atraktivna ponuda pošto je Arsenal veliki klub, u velikom gradu i tako dalje. I to sve stoji ali me je i podsetilo na nešto što već godinama pričam. Postoje samo dva bitna, ogromna izazova kada su u pitanju veliki klubovi u Evropi. Znači ako ubrojimo i one od skoro bogate klubove iako tradicionalno nisu veliki, postoji dvadesetak bitnih klubova u Evropi. A samo dva prava, istorijski bitna izazova a to je za mnoge menadžere i glavni razlog da potpišu ugovore – osvajanje titule prvaka Engleske za Liverpul i osvajanje Lige šampiona za Arsenal. Svi ostali veliki ili bogati klubovi su osvajali u skorije vreme ili nekada bitna takmičenja ali Liverpul nije osvojio prvenstvo od sezone 89/90 dok mi nismo nikada osvojili Ligu šampiona odnosno nekada Kup šampiona. E to su stvari od kojih voda ide na usta svim velikim menadžerima sveta. Dva, apsolutno najveća, izazova u fudbalu trenutno i da sam trener to bi mi bila jedina zvezda vodilja jer ko to uradi ući ce u istoriju tih klubova istog trenutka. Za Liverpul me zabole patka ali mi je veliki san da doživim da Arsenal uzme LŠ ali počinjem da se brinem da li će se to i desiti. Milioni Ganera širom sveta su poumirali a nisu dočekali taj trofej. Koliko još godina ili decenija treba da čekamo? Zato mi je potpuno razumljivo što Venger neće da ode dok ne uzme LŠ ali sa druge strane znamo da od nesrećnog finala u Parizu nismo ni jedan jedini put bili ni blizu da osvojimo to takmičenje u kome možda, posle dugo vremena, nećemo igrati sledeće sezone. Izbacivali su nas PSV, Junajted, Liverpul, Monako, Milan i po tri puta Barselona i Bajern.
Za mesto koje vodi u kvalifikacije borimo se sa oba Mančestera i na tom polju još ništa nije gotovo. Neki smatraju da i nije loše da sledeće sezone izbegnemo LŠ, da probamo u Ligi Evrope nešto da uradimo. Možda to i nije loša ideja, pogotovo da se malo odmorimo od Barselone i Bajerna ali ako možemo nekako do četvrtog mesta nećemo ga baciti.
U poslednje dve utakmice na našem stadionu uzeli smo četiri boda i dali pet golova. Efikasnost nam nije problem ove sezone ali defanziva itekako jeste. Jedan od tih pet golova i to fenomenalan je dao Žiru, protiv Vest Hema. Posle gola se nije radovao verovatno zato što mu je, po njegovom mišljenju, ljubica često na klupi. Moguće ali svaki naš igrač mora da se raduje kada da gol, bez obzira u kakvoj se situaciji nalazi i da li mu je život težak ili ne. Svaki gol ima da proslavljaju kao da im je poslednji, u suprotnom fuck…off. Ako ima problema sa menadžerom neka ga odvoji na stranu pa neka porazgovaraju a ne da milioni ljudi budu svedoci njegovog nezadovoljstva. Kao da nam nije dosta što punimo novine zbog svega samo ne zbog igre.
Utakmica protiv Vest Hema nam je i pokazala da je Elneniju apsolutno mesto u prvom timu što ja i govorim cele sezone u nadi da će me Venger čuti. Moraću glasnije da pišem. Izuzetan igrač koji i dobro sarađuje sa Džakom. Naravno, april nam je prebukiran pa su rotacije neizbežne. Sledi nam kratak put na dvoboj sa Kristal Palasom koji vodi debela mješina Olardajs Sem. S obzirom da su Siti i Junajted pobedili za vikend jedino što nam radi posao su tri boda. Ništa drugo. Oni su nam redovne mušterije koje tučemo i zatvorenih očiju i u poslednjih skoro četrdeset godina su nam naneli samo jedan poraz.
OOH TO BE A GOONAH!