…i to prvi put u finalu posle petnaest godina. Čelsi i mi.
Tada je, posle bombe Romford Pelea i Fredi dao golčinu i slučajno pokazao svoju tetovažu na leđima tokom radovanja dok je Dikson slavio pobedu pored korner linije i jedan Italijan je ostao bez FA kup titule. Drugi Italijan će Čelsiju doneti 2010. prvu duplu krunu a treći Italijan radi na tome da im donese i drugu.
Za mene je FA kup bio i ostao svetinja i ispostavilo se da je Arsenal osvojio čak šest titula u tom takmičenju od kada ja navijam za taj klub. Kada je Kup šampiona počeo da se igra FA kup se već igrao više od sedamdeset godina. U poslednje vreme Liga šampiona je postala specijalno popularna i ogroman novac koji sa sobom nosi je FA kup takmičenje gurnulo malo u drugi plan. Za mene ne. Ja se tvrdoglavo držim i držaću se tog takmičenja i zbog toga što se time i možemo u potpunosti hvaliti. Ligu (kup) šampiona nemamo i ko zna kada ćemo je osvojiti a neki klubovi su nam već daleko odmakli tako da ćemo Real i Milan stići po broju titula možda neke 2098. a ja tada najverovatnije neću biti živ.
Od kada je Venger u Arsenalu osvajali smo FA kup i na starom Vembliju i na Milenijum stadionu u Kardifu i na novom Vembliju pa i da smo u školskom dvorištu igrali, opet bi ga osvojili. Ovo nam je treće finale u poslednje četiri godine a dvadeseto ukupno. Jurimo rekordnu trinaestu titulu kojom ćemo ponovo da prešišamo Junajted.
Šta će biti u finalu? Bog sveti zna. Mi smo autsajderi u subotu. To je činjenica i od toga se ne može pobeći. Čelsi je u zanosu, u naletu, posle osvojene Premijer lige i daće sve da uzmu duplu krunu. U formi su, nemaju probleme sa povredama i misle da su na krovu sveta i možda su i u pravu ali da bi i zaista zajahali oblake moraju da prođu jednu prepreku koja se zove Arsenal, tim sa dvanaest FA kup titula. Mi smo u nizu od pet pobeda ali je iza nas takođe i najgora sezona u poslednjih dvadeset godina u PL. Svi Ganeri na svetu uključujući i sve naše igrače kao i menadžera znaju da nam samo FA kup može izvući sezonu i to donekle. Poraz nas ostavlja u prašini fudbalske periferije gde se noću pojavljuju samo kerovi, kurave i pijane budale.
Ovo je i finale koje Vengeru znači možda i više nego bilo koje drugo od kada trenira Arsenal. Ne samo zbog činjenice da će da pređe Džordža Ramzija nego zbog svega što se u klubu dešava u poslednje vreme. Verovatno nijedan Ganer na svetu ne želi ovu titulu trenutno više od njega. U vreme kada skoro niko ne zna da li će on nastaviti da šefuje klubom ili ne, u periodu kada ga čak i Ferguson brani, Arsen je svestan koliko bi ovaj pehar značio i za njega i za klub. Koliko god neko ne voleo Vengera, jasno je da on voli Arsenal. Možda i previše pa je ta ljubav počela klub i da guši.
Dok, kao što rekoh, Čelsi nema nikakvih problema sa povredama mi smo odbrambeno desetkovani. De – set – ko – va – ni. Kosijelni je napravio tešku budalaštinu protiv Evertona kada je, iako dobro zna da nas čeka finale, odneo Valensiju i tako sam sebe izbacio iz jedne od najvažnijih utakmica Arsenala u poslednje vreme…i to dok mu je na ruci bila kapitenska traka. Posle je Gabrijel iznet na nosilima a i Škodran i Gibs su pod znakom pitanja. Pakao. Jedina dobra vest je da će Okslejd biti spreman za Vembli.
A kako igrati u finalu? Pa ako krenemo na gol više primićemo ih nekoliko a ne treba smetnuti nikako sa uma da nijedno jedino finale FA kupa nismo izgubili sa više od jednim golom razlike. Nikada, još od prvog finala 1927. S obzirom na trenutnu razliku u kvalitetu dva kluba, na povrede i na psihološku sliku mislim da je jasno da se mora, kao i u polufinalu, ići na tekmu sa što manje golova ili bez ijednog gola, nešto kao finale 2005. kada smo igrali 4 – 5 – 1 i kada je Junajted bio bolji tim ali smo ih dobili na penale. Mislim da nam je to jedina šansa da nešto izvučemo. Naša minimalna pobeda ili produžeci ili penali.
Ako ni Mustafi ne bude igrao onda mislim da bi bilo čudno da se nastavi sa 3 – 5 – 2 formacijom već da se Mertezaker i Holding postave u sredinu odbrane a Naćo i Hektor kao krilni bekovi. Per Mer ima ogromno iskustvo ali je za celu sezonu odigrao nešto više od pola čuke protiv Karamela i to je veliki problem. Jedino što je potpuno odmoran i željan fuce. Ja sam uvek gotivio švapske štopere i Per je u godinama kada igrači na toj poziciji pružaju fenomenalne partije ali sada će imati jezivo težak posao. Merson kaže da bi nas Čelsi tukao i da igramo u najjačem sastavu a da sa Perom nemamo nikakve šanse i da će biti 3 – 1 za Čelsi. Ja da čujem da neki fudbaler to kaže za mene ostavio bih oba jajeta na terenu. U sredini i napadu Venger ne bi trebalo mnogo da eksperimentiše i ostaje da se vidi da li će se odlučiti za Velbeka ili, verovatnije, za Žirua odnosno Koklina ili Ramzija ili iznenadi Kontea, nas i sebe i, pre ili kasnije, uključi Elnenija i Volkota.
Dakle, Čelsi se bori za svoju drugu duplu krunu u istoriji kluba i osmi FA kup dok se mi borimo za trinaesti FA kup koji bi nas osamio na vrhu večne liste dok se Venger bori za svoju sedmu kup titulu kojom bi se i on osamio na vrhu liste menadžera kada je najstarije fudbalsko takmičenje u pitanju. Znači motiva za sve koliko hoćeš. S druge strane ako ekipa sa Bridža ne osvoji kup neće biti previše nesrećni jer već imaju PL osvojenu dok bi se naš poraz pretvorio u izdeformisanu tragediju monstruoznih proporcija.
Finale je jedna utakmica u kojoj svašta može da se desi i da neki loš potez ili katastrofalna greška odluči pobednika. Mi smo valjda ispucali kvotu budalaština ali zato Košta može da dobije rdeču kartu u osmom minutu ili da da autogol u osamdeset i šestom a možda i Perez opali odlučujući gol u drugom produžetku. Takođe ne treba zaboraviti i na novo pravilo o četvrtoj izmeni u eventualnim produžecima koja može mnogo da promeni situaciju na terenu, kao recimo ako uđemo u penale a Čeh brani od početka, ubaciti Oooooospinu.
Inače Kronki je najavio dolazak na Vembli pa bi Ganeri mogli da ga pozdrave porukama punim poštovanja i ljubavi. Ovoga puta možda i čuje a nama svima ostaje da čekamo da prođe finale pa da vidimo gde i kako stojimo. Neki igrači će otići jer nisu (više) dovoljno dobri za Arsenal, neki zbog toga što misle da su i previše dobri za Arsenal a neki, ko zna kakvi, će i doći. (Kada je Čile davao spisak igrača za Kup konfederacija pored imena Sančeza stajao je grb Bajerna. Greška je brzo ispravljena…ako je zaista i bila greška). Ali svi igrači koji budu igrali u finalu će pokazati, svako od njih ponaosob, koliko im je zaista stalo do kluba i umesto što se pipkaju po grbu kada daju gol ili otpozdravljaju navijačima neka opipaju srce da vide da li je na pravom mestu. Nama ostaje da navijamo i šikamo za Arsenal još devedeset, sto dvadeset ili malo više minuta a onda Gospodo da se podvlači crta. Debela crta.
Bližimo se jednoj od najčudnijih velikih utakmica u novijoj istoriji Arsenala. Sve je protiv nas i svi su protiv nas i govore nam da nemamo skoro nikakve šanse da naš kapiten, ko god to bio u subotu, podigne pehar ali mi se sada ne borimo samo za pehar već za obraz i to ne onaj preko koga smo već dobili šamarčinu već za onaj drugi koji traže da okrenemo.
Borimo se da pokažemo svetu da nismo bilo ko, da nismo bačeni u jamu i ostavljeni na milost i nemilost lešinarima, borimo se da pokažemo da smo ipak veliki klub čak i kada nismo, borimo se protiv kvota i prognoza, borimo se da zaustavimo Konteovo bacakanje, skakutanje i vrištanje pored aut linije, borimo se da pokažemo da je naša bogata istorija bogatija od para, borimo se za poštovanje koje nam istorijski i moralno pripada i borimo se da pobedimo plavu neman iz čijih šupljina curi kinta i plastika.
Neka ne pobedi bolji…Neka pobedi Arsenal.
OOH TO BE A GOONAH!