Odmah posle Lige nacija situacija sa povredama u Arsenalu je bila dosta dobra što sam i napisao ali se onda pojavila volšebna epidemija sa krilnim bekovima što je izazvalo određena pomeranja i komešanja u ekipi pa je čak i Granit morao da proširi svoj repertoar igrajući na toj, za njega potpuno nepoznatoj, poziciji. Čak sam prizvao i Dženkinsona koji je bio na klupi u Lisabonu a onda je igrao u prvom timu protiv Blekpula.
U prošlom tekstu sam napisao da nam treba pravi Ozil i to možda u prelomnim trenucima sezone ali se on pojavio već protiv Lestera. Ponovo je drugo poluvreme zapravo odlučilo tekmu. Vrlo čudna verovatno i teško objašnjiva pojava da palimo mašinu tek posle odmora ali za sada je to skoro pravilo. Divljenje posle kolektivne akcije koju je završio Ramzi protiv Fulama se još nije ni stišalo a nova munjevita je došla protiv Lisica kao naš treći gol te večeri pa već sada imamo dva ozbiljna kandidata za gol sezone u PL s tim što je naš drugi gol zapravo školski primer kako Emeri želi da se igra u napadu. To je bila deseta pobeda u nizu uz odličnu igru Mesuta, Toreire, Hektora i Obamejanga koji je ponovo počeo sa klupe ali i Ivobija koga sam skoro otpisao na kraju prošle sezone ali je Emeri apsolutno udahnuo novi život u tog čoveka i na pomolu je izgleda u najmanju ruku pristojna karijera za Aleksa. Posle jednog sata igre Unaj je ubacio Emerika i Genduzija a Džaku stavio umesto Stefana koji nije navikao na ludilo PL a i godine stižu pa je Granit prvi put igrao na toj poziciji i to solidno. Lester je u većem delu prvog poluvremena bio bolji a imali smo i sreću da sudija ne vidi Holdingovu ruku u vazduhu kada je komotno mogao da sudi penal za Lisice a možda i da pokaže drugi žuti Robu što bi utakmicu odvelo u ko zna kakvom pravcu.
Posle smo skoknuli do Lisabona i verovatno obezbedili prvo mesto u grupi E. U jednoj relativno mirnoj utakmici gde nijedan tim nije morao da grize i jurca Emeri je ostvario svoj prvi, čuveni 1 – 0 skor za Arsenal. Odigrali smo pametno, na rezultat, bez goleade uz opet pametno promešanu ekipu gde je Džaka ponovo odigrao, ovoga puta celu utakmicu, na poziciji levog krilnog i to opet solidno, Velbek je dao svoj peti gol u sezoni a i na ovoj utakmici smo imali sreću što Papastatopulos nije dobio crveni karton a nažalost ni Nani ali ga, nadam se, čeka jedan u Londonu. Na kraju smo pobedili tim koji dugo nije izgubio na svom terenu i ovo nam je definitivno bio najteži test u LE koji smo uspešno prošli i to bez primljenog gola.
Niz pobeda je prekinut možda baš na mestu na kom se to najmanje očekivalo ali tako to zna da bude u fudbalu. Protiv Palasa, koji je morao žestoko da grize posle slabih rezultata od početka sezone, smo ponovo odigrali jedno sumnjivo prvo poluvreme zatim preokrenuli rezultat na šta smo već navikli ali smo ovoga puta neoprezno dozvolili da se Orlovi vrate i da nam sa ukupno dva penala prekinu niz. Prvi penal je postojao a drugi je rekao bih pokazao zašto imamo krajnje negativan skor kada nam Etkinson sudi. Mustafi i Džaka su skrivili te penale.
Već dugo se polemiše na internetu o toj dvojici igrača. Statistički gledano i Škodran a pogotovo Granit apsolutno zaslužuju da budu u prvom timu Arsenala ali je takođe vidljivo da im se svest prečesto pomuti i da su u stanju da naprave krupne greške koje tim koštaju bodova. Ja sam na kraju prošle sezone mislio da će Mustafi biti prodat ali je Emeri odlučio ili morao da ga zadrži dok za Džaku ne mislim da je blizu prodaje i da čak i pruža izvesnu čvrstinu srednjem redu, ima sjajan dugi pas i u stanju je da pošalje bombu ka protivničkom golu. Njegov partner na sredini, Toreira, smatra da Džaka pokriva veliki prostor i da kada on dobro igra i Arsenal pobeđuje. Uostalom i kod Vengera i sada kod Emerija Džaka je gotovo neprekidno u prvom timu Arsenala pa računam da njih dvojica znaju ponešto o fudbalu. Džaka nije naročito brz igrač pa su ove epizode po krilu, nadam se, samo trenutne. Ostaje nam da čekamo sledeće leto da vidimo koliko zaista Unaj polaže nade u obojicu jer su istog godišta (1992.) što im omogućava da još dosta igraju pogotovo Škodran kao centralni bek.
U Liga kupu je Emeri odmorio dosta igrača, Hulio Plegesuelo je odigrao svoj prvi zvanični meč za Arsenal dok je veliki Ganer Dženko odigrao takođe svoj prvi meč ali posle skoro dve godine. Elneni je povređen pa nije mogao da igra a Rambo je počeo tekmu uz sve jače vesti da će za dž da napusti Arsenal na leto što je po meni teška idiotarija. Prvo poluvreme je opet bilo za zaborav iako smo vodili i to prvim golom Lihtštajnera za Arsenal. Emil je povećao prednost na početku drugog svojim prvim golom na Ešburtonu i sve je delovalo kao rutina ali je onda Mateo popio drugi žuti a Blekpul je smanjio prednost. Bespotrebno komplikovanje protiv trećeligaša je na kraju ipak završeno našom pobedom i u četvrtfinalu smo dobili Totenhem na Ešburtonu. Velika borba u najavi pogotovo što bi se reklo da Emeri drži do Liga kupa više nego Venger.
Sledeće tri utakmice i prve u novembru, pre nove moronske pauze, igramo kod kuće – Liverpul, Sporting (sa novim trenerom) i Vulverhempton. Posle velikog derbija možemo i da se opustimo uz Sporting gde nam je i bod dovoljan da završimo kao prvi u grupi što bi bilo jako dobro jer bi Emeri onda mogao da u preostale dve tekme potpuno odmori najbitnije igrače a onda se stvar ne menja mnogo jer dočekujemo Vukove koji su puni portugalaca jer ih vodi Espirito Santo. Sa njima imamo fenomenalan skor poslednjih decenija ali igraju tvrdo k’o kamen i u grupi su od samo pet timova u PL koji su do sada primili jednocifren broj golova.
Koliko god je bod na Selhurstu bio možda i neočekivan nije i katastrofalan. Daleko od toga. Možda je i dobro da pred veliki derbi igrači osete i malo bockanja posle serije pobeda. Čeka nas izuzetno važna bitka u subotu. Meč koji neće odlučiti sudbinu Arsenala ali koji će pokazati koliko smo zaista odmakli od prva dva prvenstvena poraza protiv Sitija i Čelsija. Pokazaće i nama ali i Emeriju do koje faze u renoviranju ekipe i sistema je došao. Bolji test od ovoga nam nije potreban, Liverpul kod kuće. Davno sam rekao da su dva najveća izazova za svakog trenera na svetu osvajanje PL sa Liverpulom i osvajanje LŠ sa Arsenalom iz razloga koje ne treba ni da pominjem. Klop to jako dobro zna i zato je i došao u Liverpul pa ako im zaista donese titulu prvaka Engleske posle skoro trideset godina napraviće mu spomenik ispred Enfilda.
Liverpul već neko vreme igra dosta dobro i dosta brzo, iza njih je finale LŠ i strašan start u ovoj sezoni u kojoj još nemaju poraz a na strani su primili samo tri gola. Ipak jako smo im blizu i pobedom bi im se primakli na samo bod. Bitno je da se što više povređenih vrati prvenstveno Naćo, Hektor i Papa. Ozil bljesne pa nestane, bljesne pa dobije kijavicu, bljesne pa ga zabole leđa…Krajnje je vreme da od njega počnemo da dobijamo redovnu dozu vrhunskih igara. Možda u subotu?
Ne znamo za pobedu nad Liverpulom više od tri godine ali ono što je još mnogo gore je da smo u poslednjih pet mečeva sa njima primili neverovatnih, sramotnih sedamnaest (17) golova a imajući u vidu da nam je odbrana i dalje bušna, strah je prisutan, da se ne lažemo. Moraće bukvalno svi u timu da paze na rupe kao na oči u glavi jer kada se igra protiv ovakvog Liverpula ne gledaju se minuti već sekundi i stotinke i nikako ne bih želeo da mediji počnu da našu odbranu porede sa Fulamovom.
Zar ne bi trebalo da dokažemo da naših trinaest mečeva bez poraza nisu pali sa neba, da održimo priključak sa vrhom i možda nanesemo prvi poraz Skauzerima?
Svi moraju da shvate a posebno igrači da, koliko god to možda čudno zvuči, mi nismo posle deset kola u PL kandidati za četvrto mesto nego smo kandidati za titulu.
OOH TO BE A GOONAH!