Znamo s kim smo i gde smo igrali poslednje tri utakmice ali tri pobede uz gol razliku 10 – 1 su upravo ono što je sada trebalo i nama i Arsenalu. Daaaaj nam suncaaaaa…
Unaj je ponovo kombinovao pa je recimo protiv Bornmuta igrao sa petoricom defanzivnih igrača među kojima je bio i Dženkinson kome je ovo bio prvi start u ligi posle osam stotina i trideset dana. Pogotovo mi je draga pobeda protiv Svetaca kojima smo se osvetili za poraz sredinom decembra kada je njihov, tada potpuno novi, trener divljao od sreće pored aut linije. Raduje i bolja odbrana, gol Lakazeta iz slobodnog udarca što se nama nenormalno retko dešava i konačno jaka igra Mihtarijana koji je dao dva gola na poslednje dve utakmice. Tu je naravno i odlični Ozil i ako ga je Unaj namerno provocirao i čuvao baš za kraj sezone onda je genije. Šalim se malo ali sada kada ulazimo u završnicu neki igrači će morati da zapnu više i da se pokažu onda kada je najpotrebnije a među njima bi trebalo da budu odlazeći Rambo i nadolazeći Mesut koji su malo igrali ove sezone, odmorni su i jako dobro znaju šta su velike utakmice.
Upravo je Dženkinson primer kako Emeri želi, barem ove sezone, da animira i drži u pripravnosti apsolutno sve igrače koji mogu da očekuju poziv u prvi tim bilo kada pa zato i moraju da budu stalno na oprezu. Karl je poslednju tekmu odigrao još 5. januara u FA kupu. Nikad ne znaš kada će čika Unaj da te prozove.
Rekao sam da možda postoji šansa da ne igramo nigde u Evropi sledeće sezone ali sam, čini mi se kao i prošle, zaboravio da i šesto mesto može da vodi u kvalifikacije za LE. Ta pravila se često menjaju a i zavise od toga da li će timovi koji su na kraju među prva četiri da uzmu neki od kupova. Pošto ne možemo da završimo niže od šestog mesta izgleda da je najgora kombinacija zapravo kvalifikacije za LE kao mislim i Barnli prošle sezone.
Moraćemo da idemo podjednako na dva fronta jer nam niko ne garantuje četvrto mesto na kraju prvenstva niti titulu u LE ali je meni LE ipak prioritet jer ne bih smatrao sezonu uspešnom ukoliko bi maznuli to četvrto mesto bez pehara.
Sezona u PL se završava čak sedamnaest dana pre finala LE tako da postoji i scenario po kome bi znali da smo u finalu LE a da su nam neophodni bodovi za četvrto mesto u poslednjem kolu na Tarf Muru. Takođe i gol razlika može biti bitna pa su ove poslednje dve utakmice dovele do toga da smo i na tom polju u maloj prednosti u odnosu na Čelsi i Junajted.
Mnogo kombinacija je još u igri i najbolji ishod bi bio da uzmemo LE. Zaista bih želeo da to takmičenje osvojimo i da više u njemu ne budemo, nikada. Međutim, put do Bakua će biti veoma težak. Imali smo, reklo bi se, sreće na žrebu i izvukli smo Ren. Ne znam puno o tom klubu osim da imaju jako mladog trenera kome je ovo prvi posao u karijeri i da su napunili mrežu Betisa u dvomeču šesnaestine finala tako da nisu sigurno mačji kašalj a nisu ni Bate. Negde su na sredini tabele u svom prvenstvu a ušli su i u polufinale kupa. Trebalo je da prvu tekmu igramo u Francuskoj ali je UEFA zbog Čelsija promenila odluku i revanš igramo na Ešburtonu pa nam je i to fino leglo. Ipak i ako ih prođemo čeka nas još dosta mina na putu do finala a pogotovo španske ekipe koje obožavaju LE i koje su u ovom veku čak devet puta uzele to takmičenje. Pored njih tu su i Benfika, Napoli, Inter, Ajntraht, Čelsi…
Postao sam kukavica. Vidim po tome što mi kolena klecaju kada bacim pogled na raspored Arsenala u prvoj polovini marta i kada vidim imena ona dva kluba. Svi znamo da su sve opcije na stolu, osim one najbolje a to su naše dve ubedljive pobede. Već godinama kada igramo derbije jako retko se dešava da uništimo Čelsi, Junajted, Siti, Liverpul. Dešavalo se samo obrnuto: 4 – 0, 4 – 1, 4 – 0, 5 – 1 od Liverpula, 3 – 0, 3 – 0, 3 – 0, 3 – 0, 6 – 3 od Sitija, 8 – 2, 4 – 0, 6 – 1, od Junajteda, 6 – 0, 3 – 0, 4 – 1 od Čelsija i sve to u poslednjih desetak godina. Jedino nas petlovi ne demoliraju. Svi ovi rezultati su mi utisnuti u mozak kao loše tetovaže. Zato mi se pred ovakve utakmice uvek nešto stvori u stomaku što mi ne da mira a sada su i kolena počela da mi klecaju iako sedim dok ovo pišem. Mislim pre svega na meč sa Junajtedom na Ešburtonu za devet dana a njih smo samo tri puta dobili u Londonu u poslednjih deset godina doduše bez primljenog gola.
Sezona se bliži kraju i pred nama su poslednja dva derbija za ovu sezonu. Posle toga ih u PL za nas više neće biti i raspored nam je i po toj osnovi naklonjen. U sledeće dve nedelje ćemo imati pune ruke posla, Sparsi, Junajted i dva puta Ren. Ren se mora proći, uopšte me ne zanima kako ali mora. Uz pomoć stativa ili prečki, uz golove rukama, uz nepostojeće penale, uz golove iz ofsajda, ma ne zanima me, Ren mora pasti.
Više me brinu ove dve napasti, upravo ti monstrumi koji su nas izbacili iz oba kupa ove sezone i to oba puta na našem terenu. Znači dve teške opekotine koje nikako da zarastu a lek je samo jedan, osveta. Sparse smo tukli 4 – 2 u verovatno najboljoj našoj tekmi ove sezone u Unajevom prvom severnolondonskom derbiju ali je baš posle tog 2. decembra krenulo malo da se drma. Sada, dva i po meseca pre kraja PL, više nema kalkulisanja, kombinacija, razmišljanja, taktiziranja. Sve je jasno. Deset kola pre kraja mi smo četvrti na tabeli i samo je na nama da li ćemo tu i da ostanemo dvanaestog maja.
Problem je naša forma na strani po kojoj smo na tek petnaestom mestu u ligi kada se računa poslednjih osam gostovanja i to uz gol razliku minus šest. Sa druge strane, desetkovani Junajted dolazi na Ešburton gde smo u poslednjih osam tekmi ostvarili isto toliko pobeda uz gol razliku plus sedamnaest. Ne računajući trojicu teže povređenih svi ostali su na raspolaganju.
Kada sam pomenuo kupove, Siti je ponovo uzeo Liga kup, znači dve godine za redom a četvrti put u poslednjih šest godina i to su veći deo tog takmičenja igrali u izuzetno jakom sastavu. Njih izgleda nije sramota da idu na taj kup za koji neki kažu da je kao nebitan. Oće to. Mnogo mi je krivo što pod Vengerom nismo osvojili taj kup makar jednom a bili smo čak tri puta u finalu. Barem ono protiv Birmingema, sa kretenom Meklišom, smo morali da dobijemo.
Veliki mečevi su pred nama. Nema većih za nas u ligi od ova dva, što se mene tiče, pogotovo u ovakvoj situaciji na tabeli iako je najverovatnije da će nama poslednjih osam mečeva u PL biti ključni za ostanak na četvrtom mestu. U prvom delu sezone smo takođe igrali sa Sparsima i Junajtedom jednu za drugom tekmu i uzeli smo četiri boda. Nemam ništa protiv da i sada tako bude ali petlovi su žestoko ranjeni i raskukurikali su se na sve strane, pogotovo njihov šef. Uradiće apsolutno sve ne bi li dobili derbi. Pukli su dve tekme u nizu i iako su do skoro imali čak i neke šanse da se bore za titulu sada im je i to treće mesto ugroženo naročito ako ih tučemo sutra.
A zašto da ne?
OOH TO BE A GOONAH!