20 godina posle

Na svesnom nivou mi je jasno da Arsen Venger nije Arsenal niti je Arsenal Arsen Venger ali na nesvesnom kao da ih poistovećujem pa od mene nećete nikada čuti Wenger out čak i kada tako možda ponekad i pomislim. Mnogo, čak 20 godina je prošlo kako smo Venger  i ja u Arsenalu. To je jedno veliko parče života. Mnogo se pisalo o njemu, pogotovo sada, a i ja sam svojevremeno dosta pisao o Profesoru, uglavnom sve najbolje. Bez obzira da li će produžiti ugovor i ostati još koju godinu ili ne, njegovoj karijeri se neumitno bliži kraj.

Ono što je meni fascinantno je činjenica da je dve decenije uspevao da žonglira izmedju uprave koja se menjala, izmedju medija koji su se menjali, izmedju igrača koji su se menjali, izmedju njegovog stručnog štaba koji se menjao, izmedju navijača i izmedju fudbalske taktike koja takodje nije ista kao što je bila pre 20 godina. 20 godina je morao da vodi čak četiri različita odnosa i da uspešno balansira. Kada razgovara sa upravom to je jedna vrsta razgovora koja se uglavnom vrti oko novca, sa igračima vodi potpuno drugačiju komunikaciju koja je najsličnija onoj koja se vodi prema deci, sa ljudima iz svog štaba vodi treći način razgovora o taktici, kombinacijama, statistikama, povredama, lečenju a sa novinarima potpuno drugačiju, četvrtu vrstu komunikacije koja je i najgora ali je deo posla. Samo treba zamisliti kako je moguće da normalan čovek izdrži tolike susrete sa novinarima, pre i posle svake utakmice uz uobičajene salve provokacija. Venger je vodio Arsenal na 1129 utakmica pa sve to pomnožite sa 2 i dobićete  broj konferencija za medije u njegovoj karijeri. Ludilo.

I pored svega toga on i dalje deluje da je u dobroj psihofizičkoj kondiciji za svoje godine ali je danak takvom životu platio njegov dugogodišnji brak sa Eni Brosterhus koji se završio prošle godine. Čovek je sve podredio fudbalu, odnosno Arsenalu. Takva posvećenost je retka u bilo kojoj sferi života pogotovo u 21. veku. Morate mnogo da volite to što radite i mnogo da volite klub u kome radite da bi ste u njemu proveli 2 decenije kao menadžer. Namerno naglašavam reč menadžer jer je Venger mnogo više od fudbalskog trenera. Vizionar, nutricionista, savetnik, ekonomista, dizajner…Guru.

A ono što itekako govori o njegovom karakteru, osećaju časti i shvatanju fudbala je činjenica da za ovih 20 godina nijednom nije u klub doveo prevarante, siledžije i padavičare poput Nistelroja, Runija, Koste, Drogbe, Suareza, Bartona, Sevidža…

Meni je jako teško samo i da zamislim da na našoj klupi vidim nekog drugog čoveka umesto Profesora. Mnogi Ganeri širom sveta su se tokom njegove vladavine radjali ili dobijali decu, zapošljavali se i gubili poslove, venčavali se i razvodili, završavali škole, putovali po svetu, umirali, pili, drogirali se, pevali, smejali se, plakali…Čitav jedan konglomerat svakakvih normalnih i nenormalnih dešavanja na planeti tokom tih 20 godina Vengerove ere. A jednog dana će na Ešburton, posle igrača, iz tunela da se pojavi neki drugi čovek sa svojim stručnim štabom i ništa više neće biti kao pre. Ništa.

Kada je Ferguson odlazio sa Traforda rekao sam da Junajted još godinama neće naći mir. Ne samo zbog toga da li je Ferguson dobar menadžer ili ne, već je to šok za sistem kluba. Ogroman šok za sve u klubu i oko njega. Svi koji me poznaju znaju kakva osećanja gajim prema timu sa Traforda i znaju da ja zapravo uživam u njihovom sunovratu ali je činjenica da će se najverovatnije ista stvar desiti i nama. Plašim se da ćemo Vengera praviti od blata.

Negde tačno na polovini njegove karijere u Arsenalu u klub je stigao klinac, navijač Liverpula, Teo Volkot . Sećam se toga odlično. Tada najbrži fudbaler planete je tako postao povezan sa drugim, daleko manje uspešnim, delom Vengerove priče u Arsenalu. Volkot je tada mislio da je brzina dovoljna za sve ali je vremenom naučio da ima tu još dosta posla. Oko toga na kom mestu u timu bi on trebalo da igra, odnosno na kom mestu bi on želeo da igra, odnosno na kom mestu bi mi želeli da on igra, odnosno na kom mestu bi Venger želeo da on igra, su mogle knjige da se napišu ali sve vreme je Venger verovao u njega i nikada nije hteo da ga proda iako je ponuda itekako bilo. Pred kraj prošle sezone bio je već vidjen za prodaju ali je Ti Džej imao druge planove. Na sredini boravka kod nas vezao je 3 uspešne sezone i u tom periodu je dao tačno polovinu svih golova za Arsenal. To je bio, i ostao, njegov vrhunac u karijeri punoj povreda i slabih partija. Da li se Volkot vraća na veliku scenu da zada još jedan udarac? Ovu sezonu je počeo sjajno i sa 27 godina je i njemu jasno da nema više čekanja ako hoće da ostavi bitan trag u istoriji kluba. Fali mu još 10 golova da bi ušao u klub 100! Samo da ga povrede zaobidju jer mi je dečko potpuno okej i nikada neću zaboraviti 2 – 0 gestikulaciju ka gostujućim Sparsima dok su ga iznosili na nosilima u januaru 2014. na FA kup meču. Posle toga nije igrao 6 meseci.

Treninzima se vratio veliki Ganer Dženkinson. Kakva je za njega budućnost teško da sada čak i Venger zna ali mu verovatno ne gine nova pozajmica  a za dalje ćemo videti. Drži se, lafe.

Bazel je došao i otišao.

U nedelju idemo na Tarf Mur, onda kreću imbecilne reprezentativne obaveze pa ulazimo u niz od čak 4 meča kod kuće u 3 različita takmičenja – Svonsi, Ludogorec, Boro i Reding da bi oktobar završili na Stadionu svetlosti. Na papiru lako al’ na travi ko zna kako. Nema opuštanja pogotovo kada ovako igramo.

Sve će biti u redu samo da ne vidimo nosila na terenu.

OOH TO BE A GOONAH!