Specijalna utakmica

Kada postoje dva čoveka, ekstremno zla, na skali užasa od 1 do 10, obojica su čiste desetke, i ako žive na različitim krajevima sveta i ne znaju jedan za drugog, budite sigurni da će se kad tad sresti. Fudbalski putevi znaju da budu čudni ali u slučaju Mančester Junajteda i Žoze Murinja nisu uopšte čudni. Taj tim i taj trener poseduju magnetnu privlačnost, naravno samo međusobno prepoznatljivu. Zato mi je čudno što, kada je Murinjo prvi put potpisao za Čelsi, nisam odmah video da je to samo usputna stanica na putu kroz sve krugove pakla do epicentra užasa. Ali nešto kasnije sam ipak shvatio da Traford i Murinjo, jedno drugog zovu i traže. Kao dve crne tačke u crnoj rupi koje niko u svemiru ne može da vidi ali se te dve tačke međusobno vide, prepoznaju i vole. Nema ništa neprirodnije od shvatanja koliko je prirodno da jedan takav čovek trenira jedan takav fudbalski klub.

“Čovek” koji je godinama omalovažavao, napadao, vredjao i ponižavao Arsena Vengera kad god je stigao i koliko god je mogao i koji je zapravo time pokazao koliko mu zavidi. Nema puno ljudi koji shvataju da vredno fudbalsko nasleđe ne sadrži samo titule već i jednu specijalnu i moralnu fudbalsku filozofiju koja će opstati i u ovakvim, pa i u gorim, vremenima jer kada imate plamen koji je neko ostavio za sobom, vi ćete taj plamen pokušati i da održite a ne da ga polijete kofom hladne vode. Pehari koje je Murinjo osvojio u različitim klubovima nikada neće imati takvu težinu kao nasleđe koje je Venger ostavio u jednom klubu, Arsenalu.

Kad god izadje raspored utakmica za novu sezonu u PL prvo što pogledam je kada igramo sa Njima, kada ih dočekujemo, odnosno kada idemo kod njih. Ove sezone se potrefilo da prvo idemo na Traford za razliku od prošle kada smo ih ispratili sa Ešburtona uz tri komada. To je bila i naša najubedljivija pobeda nad njima u poslednjih petnaest godina. Sada ćemo prvi put da igramo sa Junajtedom koji vodi Murinjo i kao i uvek kada igramo sa njima danima pred meč tenzija je nepodnošljiva. A sada će biti i još veća, ako je to ikako moguće.

Od kada je Venger na čelu Arsenala imamo, na žalost, velike probleme i sa Junajtedom i sa Murinjom a sada su se konačno i udružili. I tako udruženi, bez obzira na očigledne slabosti, oni potencijalno predstavljaju veliki problem za nas. Ne toliko za druge klubove ali za nas svakako. Možete biti sigurni da će protiv nas dati sve…i više od toga. Uostalom nije nikakva slučajnost što su baš oni prekinuli naš čudesan niz bez poraza i zaustavili nas na broju 49.

Jedna od meni ubedljivo najdražih pobeda od kada navijam za Arsenal je pobeda na Trafordu kada smo golom Viltora srušili Junajted i osvojili duplu krunu u sezonu 2001/2002. Na žalost takvih momenata protiv njih nije bilo puno. Bilo je mnogo više čudnih, neprijatnih i poražavajućih stvari koje su se dešavale kada bi igrali sa njima. Jedina utakmica Arsenala koju sam prestao da gledam je bila ona kada su nas Oni tukli 6 – 1 na Trafordu kada nam je jedan od štopera bio Stepanovs. Mislim da je bilo 4 – 1 kada sam prekinuo da gledam. Nije ni bitno, teško mi je i da se prisećam. Ni kada je bilo 8 – 2 nisam prestao da gledam. A Okslejd, Rambo, Kos, Koklin, Volkot i Karl bi trebalo jako dobro da se sećaju tih 8 – 2 i da nikada ne zaborave. To se ne prašta. Osamdeset i dva – više nikada!

Psihološka priprema za navijače Arsenala pred ovakve mečeve zapravo i ne postoji. Ja barem nisam nikada uspeo da uravnotežen počnem da gledam meč sa Njima. Ne postoji ni razumna analiza koja može objektivno pokriti sve aspekte jednog takvog, u najavi, beskrajno uznemirujućeg fudbalskog dogadjaja. Belerina neće biti na Trafordu, a neće ga biti još metar dana nigde, dok ni Santi neće igrati u subotu. Sančez je igrao za Čile, dao čak dva gola Urugvaju i poslao je poruku da je zdrav ali je sigurno i umoran pa će Venger možda da ga stavi na klupu protiv Junajteda. Sa druge strane, koliko god da gotivim Dženkinsona, on je ipak slabiji igrač od Hektora, plus je odigrao samo dve tekme ove sezone a i bio je, kao što sam i napisao, jedan od aktera tog užasa pre pet godina. A možda bi neko mogao da nam kaže šta je sa čovekom sa gvozdenom maskom, Debušijem. Eto, onako, čisto da znamo.

Još je relativno rani deo sezone i ako možete da isključite emocije, makar na kratko, ili ih smanjite na trojku i remi na Teatru kulova će izgledati kao dobar rezultat pogotovo što ćemo biti okrljeni. Za mene je ipak remi protiv Junajteda uvek bio ravan porazu. Imamo šest bodova više od njih i jedino je problem što Liverpul ima prilično lak raspored do kraja godine ali niko nije ni rekao da će nam biti lako.

Za njih neće igrati Ibrahimović, Bejli, Smoling i još poneko ali pravo da vam kažem nije me ni briga. Dve decenije mi se već motaju po glavi spodobe koje kao da su nastale u najstrašnijim Bošovim halucinacijama – Nistelroj, Bekam, Bat, Ferdinand, Runi, Kin, Skols, Gigs, Jork, Bartez, Nevil x2, Solšer, Šeringem, Šmajhel, Kol…a sada se galeriji strave pridružila i “specijalna” nakaza. Ima li veće motivacije za dobre momke da pobede sile mraka?

Ili možda da upotrebim poklič velikog Kilmistera – VICTORY OR DIE!

OOH TO BE A GOONAH!