Nema ništa lepše u svetu fudbala nego kada Arsenal pobedi Mančester Junajted pa još sa nulom i tako je Smeagol popušio prvi poraz u PL od kada je preuzeo ekipu sa Traforda. Divan vikend je začinjen i time što su Sparsi opet kiksnuli a Čelsi uzeo samo bod na Bridžu pa se stvorila retko viđena gužvancija na tabeli od trećeg do šestog mesta. Samo četiri boda razdvaja četiri tima od kojih će samo dva ići u Ligu šampiona sledeće sezone. Čak je i gol razlika slična.
Kada je u nedelju Mos dosudio penal za nas i kada je Lakazet dao Emeriku da šutira odmah se svima ukazala horor scena iz, sada već pretprošlog vikenda kada smo imali dobijen meč na Vembliju jer je i tada sviran penal za nas i to u devedesetom minutu. Obamejang je šutirao očajno i tako smo izvukli dva boda iz džepa, jedan bacili u blato a drugi dali petlovima. Ovoga puta Obamejang nije promašio iako je ponovo šutirao riskantno. Konačno je došao red da i mi imamo malo sreće u mečevima sa Junajtedom. Konačno.
Od 2. do 10. marta smo sve i svašta videli i doživeli. I remi i poraz i pobedu i kartone i penale i jezive greške i čudne golove.
Pre svega mi je drago što smo protiv Totenhema odigrali dobru, mušku utakmicu i što se nismo uopšte obrukali. Napadali smo samo onda kada smo hteli i kada bi procenili da je sigurno i većina tih napada je bila razložna i smislena a odbrana sasvim solidna uz standardno dobrog Sokratisa i matorog lisca Kosijelnog. Mrlju je stavio Mustafi imbecilnim, nelogičnim faulom u kaznenom što je dovelo do izjednačenja posle divnog Ramzijevog gola, njegovog poslednjeg u derbiju severnog Londona. Posle meča Poketino je rekao da su oni bili bolji i da su zaslužili pobedu što je još jedan dokaz da je Maurisio preterao sa halucinogenim drogama i da ga treba poslati na lečenje, pronto.
Onda smo skoknuli do Francuske kod tamo nekog Rena i pali na bulju. Solidno otvorili meč, poveli gotovo slučajnim golom Ivobija da bi Papa popio dva žuta i umesto da mirno čekamo revanš, tamo neki Ren nas je pobedio sa čak 3 – 1 i sada nam nema druge nego da ih razmontiramo u Londonu. U kladionici će da padne kombinacija 1 – 1 i 4+. Trebalo je da igramo bez Lakazeta ali mu je kazna smanjena pa će moći da igra sutra. Trpanje, bre. Pre prve tekme sam napisao da me ne zanima kako ćemo da ih prođemo ali da moramo. Sada još više tako mislim. Igrali smo finale LE prošle sezone a sada treba da ispadnemo već u osmini finala i to od tamo nekog Rena. Neće moći. Sokratisa neće biti a možda ni Mihtarijana.
Ali sve loše i nesrećne stvari, promašeni penal protiv Sparsa, kartoni i poraz u Francuskoj, sve je to zaboravljeno onog trenutka kada je Mos odsvirao kraj utakmice protiv Junajteda. Slavlje je moglo da počne i evo traje već tri dana. Jedan od srećnijih je Bernd Leno koji je u top formi a i mi smo srećni što smo dobili takvog golmana dok De Hea i dalje razmišlja kuda ode ona lopta.
Posle tamo nekog Rena sledi nam poveća pauza što možda i nije loše pred završnicu. Imamo čak devet poveda u nizu na Ešburtonu u PL ali nas od osam preostalih tekmi pet očekuje na strani. Iako se do skoro nije mogao očekivati Sveti Toteringem sada, posle serije brljotina Sparsa, apetiti su nam i na tom planu porasli pogotovo što u sledećem kolu oni idu na Enfild dok mi dočekujemo Svrake. Eto idealne prilike da ih prestignemo na tabeli. Toreira nam se vraća u PL tek na Vikaridžu sredinom aprila što takođe nije loše jer je Lukas blago pao u formi pa mu je maleni odmor potreban. Ekipa će iskoristiti ovu pauzu da ode u Dubaji na nekoliko dana gde će odigrati jedan prijateljski meč.
A sutra mora da padne kanonada, bušenje i čišćenje kamenca. Rendanje, bato. Sutra mora da proradi gol mašina, onakva kakvu smo nekada imali. Ren pada!
OOH TO BE A GOONAH!