Stadion: Vanda Metropolitano
Atletiko: Oblak, Partej (od 93. Savić), Himenez, Godin, Gomez, Vitolo (od 74. Korea), Fernandez, Saul, Koke, Kosta (od 87. Tores), Grizman
Arsenal: Ospina, Beljerin, Kosjelni (od 12. Čejmbers), Mustafi, Monreal, Džaka, Vilšir (od 68. Miktarjan), Remzi, Ozil, Velbek, Lakazet
Porazom u Madridu Arsenal se oprostio od ovogodišnje Lige Evrope, i time ostavio Arsena Vengera bez evropskog trofeja tokom njegovog boravka u klubu. Podsetimo, igrao je Venger i finale Lige Šampiona, kada je Arsenal, uprkos vođstvu, poražen od Barselone sa 2 – 1. 12 godina kasnije, njegov tim nije uspeo da se plasira u finale drugorazrednog evropskog takmičenja pošto je od drugog španskog tima – madridskog Atletika, poražen ukupnim rezultatom 2 – 1. Na žalost, ovaj poraz će dugoročno biti bolniji od prethodnog, jer znači da se na Emirejtsu ni sledeće sezone neće ‘tresti mušema’ Lige Šampiona.
Na stadionu čije ime zvuči kao ime neke silikonske kraljice porno filmova Arsenal je krenuo dobro. Ličilo je da će utakmica biti slična onoj u Londonu kada su Tobdžije napadale, čak i pre crvenog kartona Atletika i brojčane nadmoći, ali je, posle pregrmljene početne inicijative, domaći tim došao do daha i, može se reći, odradio utakmicu do kraja.
Ostao je Venger veran svojim pravilima, dobio je Ospina prednost u odnosu na (oporavljenog) Čeha. Verovatno mnogi navijači neće imati primedbu na ovaj izbor, uzimajući u obzir slabu formu Čeha u poslednje vreme. Ruku na srce, ni gol, niti neka problematična situacija ne mogu se pripisati Kolumbijcu. Veći problem se mogao naslutiti već u 12. minutu utakmice kada se Kosjelni srušio, iako nije imao kontakt s bilo kojim protivničkim igračem, i kada je iznesen s terena. Na žalost, zna se da su najteže povrede ‘kada igrač sam padne’, i ostaje da se vidi koliko će vremena Kapiten odsustvovati s terena. Što se Arsenalove sezone možda i nije toliko važno, ali je pod znakom pitanja i njegov nastup na Svetskom prvenstvu. Umesto Francuza je ušao mladi Kalum Čejmbers, a novosadska ekipa Ganera se stresla od jeze. Ipak, Čejmbers je te strahove u potpunosti obesmislio zrelom partijom i pametnim reakcijama. Usuđujem se da kažem – najbolji igrač u gostujućoj ekipi.
Prvo poluvreme je prošlo u blagoj dominaciji Arsenala, a kada je delovalo da će se na pauzu otići bez golova (čime bi Tobdžije morale biti zadovoljne), usledila je kontra, lopta Grizmana u prostor ka Dijegu Kosti i gol za 1 – 0. Gol koji, u svojoj suštini, ništa nije značio. Znao je Venger da mora postići bar jedan, i to se nije promenilo. Njegov zadatak je bio da u poluvremenu ponovo motiviše ekipu, izvrši korekcije na taktici i pokuša da razbije bedem ispred Oblakovog gola. U starom dobrom običaju Arsenala – dogodilo se upravo suprotno.
Posle solidnog prvog, došlo je anemično drugo poluvreme. Domaći tim nije bio preterano zainteresovan, a Arsenal nije umeo da napadne. Ozil i Remzi, dva igrača koji bi trebali da čine kreativnu osovinu ekipe nisu bili vidljivi na terenu, Džek Vilšir koji je u 42. minutu vrlo naivno dobio žuti karton delovao je kao da je ‘izgoreo’ od želje, a Velbek i Lakazet bili su odsečeni od ostatka tima. Domaći tim je pokazao zašto njihov stadion ima epitet tvrđave. Organizovanom igrom nisu dozvolili bilo kakvu kreaciju na svojoj polovini, sve strpljivo čekajući svoju priliku za još neku kontru kojom bi stavili tačku na i. Pokušavali su Načo Monreal i Hektor Beljerin centaršutevima da ubace loptu ispred gola Atletika, ali pitanje je kako bi se i Boban Marjanović snašao s tim loptama, a kamoli omaleni Lakazet između Himeneza i Godina.
Lako je reći da su posle bitke svi generali, ali mora se postaviti pitanje Arsenalovih izmena. u 180 minuta fudbala, Arsen Venger je napravio jednu (brojem: 1) neiznuđenu izmenu, kada je ušao Henrik Mktarjan umesto požutelog Vilšira. Da li je moguće da u prvoj utakmici nije bilo načina da se dođe u još neku šansu da se poveća prednost, i, meč eventualno reši već u Londonu? Da li je moguće da danas nije bilo igrača koji bi mogao nekako da razbije stamenu defanzivnu četvorku Madriđana? Zašto Aleks Ivobi nije dobio priliku, kada je relativno redovan član tima u Premijer ligi? Naravno, podpitanje je vezano za dugoročno planiranje ekipe… Zimus su prodati Volkot i Okslejd-Čembrlen dok nije kupljen ni jedan krili igrač koji bi mogao da ih odmeni na tim pozicijama. Prodat je Žiru, koji se u prošlosti pokazao koristan u utakmicama kada je teško slomiti oklop rivala, a doveden Obamejang koji nema pravo nastupa u LE – Arsenalovoj (jedinoj) karti ka LŠ.
Šta je tu je, četverac ASSC-a se podvijena repa vraća u Srbiju, a ekipa Arsenala u London. Do kraja sezone ostalo je još tačno 3 utakmice, koje će više služiti za rastanak Vengera od kluba i obratno nego za postizanje nekih rezultata. A onda dolazi, ko zna koje po redu, sudbonosno leto. Leto u kojem će Tobdžije saznati ime novog menadžera, i samim tim manje više videti pravac u kojem je uprava odlučila da se klub kreće.