Kako najlakše progutati gorku pilulu? Sa vodom? Sa jogurtom? Sa sonom kiselinom ili sa pivom? Pa sa pivom. Moj problem je što sam uzeo odmor od vopsa i nisam popio ni gutljaj već nešto više od mesec dana pa sam se dvoumio između kiseline i jogurta i na kraju sam ipak izabrao jogurt. Gutamo gorke pilule redovno od 2005. pa smo se izgleda i navukli na njih. Kada se tu i tamo pojavi neki stidljiv zrak sunca mi se poradujemo, prestanemo da gutamo pilule ali onda krene kriza pa se opet mašimo za hemiju. Upozoravao sam mesecima da se ne treba ložiti ali sam i sam u jednom trenutku pokleknuo i pomislio da možda, možda možemo nešto, ali…
Sezona je, ne računajući poraz od Liverpula, počela dosta dobro. Ozil, Volkot i Sančez su davali golove i asistirali, Mustafi se brzo prilagodio na tempo PL, Granit se, i pored toga što ima tešku nogu, takođe brzo privikao na ostrvski fudbal, Kasorla je igrao odlično, Okslejd je bio sve bolji i bolji, Lukas je, kad god bi igrao, što i nije bilo mnogo često, asistirao i davao golove, Hektor i Naćo su nastavili sa dobrim igrama još iz prošle sezone i tako dalje. A onda su usledili porazi na Gudisonu i Etihadu koji su nas bacilli u nokdaun da bi nas porazi od Votforda i Čelsija dokrajčili. I sada ležimo na travi, gledamo u oblačno nebo i pitamo se šta je to bilo i kuda sada.
Ja se, na žalost, dosta dobro sećam tog leta 2005. posle Padijevog penala koji nam je doneo desetu FA kup titulu. Na žalost zato što sam u svojim razmišljanjima o budućnosti Arsenala bio, kako sada stoje stvari, suludo optimističan i taj optimizam već godinama zapravo grize moju unutrašnjost, deo po deo. Postoje svedoci koji su me čuli kako sam bio ubeđen da će Arsenal, sa Vengerom, u sledećih deset godina, znači zaključno sa sezonom 014/015, osvojiti barem dve ili tri titule u Premijer ligi, minimum jedan Liga kup, jednu Ligu šampiona i dva – tri FA kupa. Bio sam u pravu za FA kup.
U pravu su i oni Ganeri koji smatraju da Venger treba da ode ali da će biti veliki haos u klubu jer neće otići samo menadžer već renesansna fudbalska ikona koja je vršila nekoliko funkcija istovremeno. Zameniti takvu osobu sa nekim trenerom kome ne pada na pamet da se angažuje više od onoga što piše u priručniku za menadžere je ogroman korak koji sa sobom neminovno donosi period gigantskog prilagođavanja za sve u klubu a i za navijače. Drugim rečima, bliska prošlost je relativno crna dok je bliža budućnost možda još crnja.
Govorka se da je na stolu ponuda za još dve sezone saradnje sa Vengerom i da je na njemu da odluči da li će je prihvatiti ili ne. Ne bih se uopšte začudio da je prihvati tako da svi oni koji priželjkuju njegov odlazak će možda morati još da se strpe. Sama pomisao da ćemo možda još dve sezone da životarimo u Premijer ligi nije privlačna ali Tobdžije iz Srbije, i uopšte Ganeri van Engleske i Londona, ne mogu nimalo da utiču na politiku kluba a s obzirom na veliku podeljenost navijača koji su stacionirani u Londonu, ne mogu ni oni ništa da urade osim što se Ešburton polako prazni. Ganeri koji su bili na tekmi protiv Votforda su rekli kako je bilo mnogo praznih mesta a na zvaničnom sajtu kluba uopšte nije napisan broj posetilaca za tu utakmicu iako to uvek urade.
Ne može se reći da je tekma na Bridžu bila kap koja je prelila čašu jer je tih kapi dosta bilo, barem sa navijačke tačke gledišta, dok Venger i uprava kao da se trude da klub drže u jednoj limbo zoni u kojoj nema titula skoro uopšte ali sa druge strane nema ni velikog rasula ili pada tako da uprava uvek može da kaže da situacija nije katastrofalna već se stvari drže pod kakvom – takvom kontrolom. Stalno završavamo među prva četiri kluba u PL, igramo LŠ i navijači, po njima, nemaju razloga da se previše bune. I sa jedne strane imaju pravo jer smo u poslednjih desetak godina gubili značajne fudbalere i opet uspevali da ih nadomestimo igračima sličnog ili čak i boljeg kvaliteta a da ne trošimo sulude pare. Uvek je Venger uspevao da održi klub iznad vode i ja prema Profesoru imam jedan specifičan odnos već neko vreme. Kada neko priča loše o njemu, ja ga branim a kada ga neko hvali, ja ga napadam. Sa druge strane moguće je da se dosta nas Ganera i plaši promene a moguće je da je taj strah i opravdan. Da li skočiti u vodu pa videti koliko je duboka ili se praćakati u plićaku još neko vreme? Mislim da se čak i uprava, svi oni odrasli i, valjda, ozbiljni ljudi koji barataju veliki novcem i krupnim odlukama, plaši onog što bi promena donela. Strah od nepoznatog može biti veliki.
Ipak bilo je tužno gledati kako Belerin sa svojih sto sedamdeset i sedam santimetara mora da skače k’o lud u našem šesnaestercu pre nego što mu je Alonzo odstranio glavu i poslao ga u svlačionicu. Pa tragikomične reakcije Koklina i Kosijelnog na Azarov prodor i na kraju Čehova brljotina koja je zaokružila dan iz pakla. Ali, da se ne lažemo, sve verzije ovog filma smo već mnogo puta gledali.
Niko još ne zna šta će biti na leto i da li će uopšte nešto značajno i da se desi. Do tada treba nekako privesti kraju ovu sezonu. Ostala nam je borba za mesta koje vode u LŠ, po mogućstvu ispred onih u belom, FA kup i LŠ. Jedan deo članova ovog udruženja će biti na Alijanc areni i želimo im sreću a sreća je minimalna pobeda, isti takav poraz ili nerešeno.
Prokletstvo Arsenala je zakačilo i nesrećnog Elnenija koji je dao gol u finalu ali je Kamerun na kraju ipak pobedio. Još jedan nezadovoljan igrač u timu.
Slede Hal i Bajern.
OOH TO BE A GOONAH!