Prokletstvo Traforda ne prestaje. Nije bilo dovoljno ni što smo promenili trenera. Mogli smo da promenimo i boje dresova i fizionomije naših igrača i ime kluba, sve bre da menjamo pa ne bi vredelo. Okreni, obrni mora neko zlo da se desi, neki skandal ili prosto narodski rečeno, neko sranje. Dva puta smo vodili i oba puta su nas brzinski stizali. Tako brzo, neozbiljno brzo primljeni golovi odmah posle datih ne bi smeli da nam se dešavaju pogotovo ne dva puta na jednoj utakmici. Nismo uopšte loše igrali ali ih nismo dotukli već su oni na kraju izvukli bod.
Ipak, taj remi nije prokletstvo iako smo igrali protiv jednog od najslabijih Junajteda u poslednjih dvadesetak godina već povreda Holdinga. Velika nesreća jer svi znamo koliki je njegov doprinos bio ove sezone i koliki napredak. Sada je to stopirano. Ako je povreda Velbeka bila nesreća, a bila je, ova je još veća. Pre nekoliko dana je uspešno operisan ali je za njega sezona završena.
Bila je to još jedna stresna utakmica u roku od samo nekoliko dana i prvi Emerijev dvoboj na Trafordu. Na početku meča je morao da se rukuje sa Murinjom ali se nadam da je poneo vlažne maramice. U svakom slučaju neće se skoro pozdravljati sa Žozefinom jer je dotična šutnuta iz Junajteda. Možda sam dosadan ali moram još jednom da čestitam Genduziju koji je sa samo devetnaest godina stojički izdržao pakao Traforda a iskusio je na svojoj kosi šta znači kada Junajted pokaže svoje pravo lice, doduše nikada ga i ne kriju, osim što ga sudije nekako slabo vide. Stara priča, kada ne možeš da igraš fudbal sa Arsenalom, ti udri po njemu, tuci, vuci, štipaj, psuj. Ovo je inače bio peti susret Žozefine i Emerija, prvi u Engleskoj i Unaj još traži pobedu.
Usledila je rudarska partija protiv Terijera koji su došli na Ešburton da ne prime i da ne daju gol i skoro da im je taj lukav plan pošao za rukom ali sedam minuta pre kraja ili četrnaest ako hoćete jer je nesposobni Tirni produžio tekmu za sedam minuta. Genduzi je poslao loptu u šesnaesterac, Emerik ju je super primio i poslao ka usamljenom Lukasu koji je zabio svoj drugi gol za nas i doneo nam tri boda. Još jedna golčina Arsenala. Koliko vidim jedini problem Toreire je što zna slabije engleski od Emerija.
Očigledno su napor i tenzija protiv Sparsa i Junajteda malo otupeli ekipu a i Hadersfild je radio sve što može da nas poremeti. Ipak smo iskopali veoma važnu pobedu u vikendu kada su i Čelsi i Totenhem takođe maznuli po tri boda. Mustafi i Sokratis su dobili po žuti i zbog toga nisu igrali protiv Sautempona. Lolo je bio na klupi posle dugo vremena a Naćo je ušao u igru prvi put još od oktobra. Mustafi se usput i povredio.
U poslednjem kolu u grupi Lige Evrope dočekali smo Karabag. Gotovo trening utakmica ali utakmica koju je konačno započeo Martinez na golu ali je mogao i loma da odspava. Rezerva mu je bio Ilijev dok je Emeri ujedinio tešku i laku kategoriju pa je Mesut odigrao skoro ceo meč ili kao kaznu zbog nečega ili prosto zato što je trener želeo da mu da priliku da posle pauze odigra jedan meč. Laka je takođe igrao od početka pa je posle Ozilove asistencije dao jedini gol. Bitna stvar je bio prvi start Kosijelnog posle više od šest meseci baš u periodu kada je Rob onesposobljen. Ni on nije imao puno posla ali je dobio sedamdesetak minuta koliko – toliko pravog fudbala u nogama pred zgusnut period. Bilo je i nekoliko klinaca a svoj prvi start za Arsenal ostvario je Bukajo Saka koji je igrao malo i protiv Vorskle. Reklo bi se veoma solidan debi po levoj strani za ekstremno mladog igrača. Videćemo, još je mnogo rano za prognoze a znamo da je duga lista mladih talenata Arsenala koji su na kraju (po)pukli. U svakom slučaju Karabag je bio verovatno i poslednji meč na kome će Unaj da ubacuje decu jer od tada pa do kraja sezone zna se šta nas čeka. Karabag predstavlja tačku od koje kreće besomučno šibanje na sve strane, konkretno na četiri strane.
Karabag je takođe bio i poslednji meč u nizu bez poraza. Emerijev presing, pražnjenje posle dva vezana derbija, suspenzije i povrede, sve je to uticalo da se poklekne protiv tima koji oko osam meseci nije pobedio na svom stadionu i koji nije dao gol glavom nikome još od avgusta a nama je upravo na taj način zabio čak TRI (3). Napad nam je očekivano malo stao, Lukas i Mateo ne mogu sve sami na sredini a odmorni Ozil je, umesto da preokrene tekmu u poslednjih dvadesetak minuta, zvrjao levo – desno. Bernd jeste kiksnuo kod trećeg ali je Ostin ionako bio kriminalno sam na levoj strani a švaba je imao i par fenomenalnih intervencija tokom meča. Dobra stvar je što je Henrik zabio dva komada pa će to valjda da ga digne jer nam sada on treba možda više nego ikada.
Odbrana je bila skoro potpuno istumbana zbog povreda i suspenzija pa se valjda nije moglo mnogo od nje ni očekivati pogotovo od Kosa koji je nekako odigrao čitav meč ali se videlo da ne može iskustvom da prevaziđe potpuni nedostatak forme. Odavno sam rekao da taktika “daj gol više” ne može dugo da traje. Primamo previše golova, naročito na strani (skoro dva po tekmi) i kada igramo sa najjačom odbranom pa je savršeno jasno na čemu Unaj i ekipa treba da rade…ili na čemu su trebali više da rade.
Nisam skoro ni smeo da spominjem ali prvih nekoliko meseci pod Emerijem je proteklo bez većih zdravstvenih problema i kada smo pomislili da je već nadaleko čuvena bolnica “Arsenal” možda prošlost, sve se vratilo kao što je nekada i bilo pa smo baš u ovom zimskom periodu gde sve pršti od fudbala ostali i bez Belerina, makar na kraće vreme a do kraja godine nas čekaju čak četiri meča od toga dva derbija i jedno teško gostovanje na Ameksu gde smo prošle sezone pukli 2 – 1.
Baš taj meč protiv Brajtona će označiti polovinu sezone. O prva dva mesta u PL ne treba više ni da se razmišlja dok nam predstoji krvava borba za treće ili četvrto. Za sada držimo priključak ali još koji kiks i biće opet adio za Ligu šampiona osim ako ne osvojimo LE u kojoj smo dobili protivnika u nokaut fazi, Bate Borisov sa kojima smo već igrali u istom takmičenju prošle sezone, samo u grupnoj fazi, kada smo ih izmasakrirali ukupnim rezultatom 10 – 2.
Ali pre svega toga evo nama novog derbija sa komšinicom. Četvrtfinale Liga kupa. Fudbalska matematika nas je naučila da je mnogo teško pobediti istog protivnika u kratkom periodu i pošto smo ih slatko prebili pre petnaestak dana sada je prilično izvesno da će slika biti drugačija bez obzira što igramo ponovo na Ešburtonu. Sumnjam da će biti goleade kao tada a i Maurisio će dobro da zagreje stolicu, da se pripremi kao retko kada jer bi novi poraz u velikom derbiju za njih bio zalogaj pretežak za gutanje.
Velike muke će Emeri imati oko sastavljanja tima. Da li izložiti Kosijelnog novom, velikom opterećenju u tako kratkom vremenu? Da li se sme ići sa Dženkinsonom? Da li ubaciti Elnenija u sredinu, u odbranu ili nigde s obzirom da je jako malo igrao ove sezone? Koliko je Najls spreman za jednu ovakvu utakmicu? Da li je moguće da će Saka koji je danas trenirao sa prvim timom igrati i minut na ovakvom spektaklu? Da li ubaciti Ramba koji je odmoran i navikao je da igra ovakve mečeve? Da li Granit ponovo da počne kao štoper ili je daleko potrebniji na sredini? Da li možda Enketija može sa klupe da napravi pičvajz kao protiv Noriča prošle sezone?
Ovo će biti i prvi Emerijev meč na ispadanje od kada je došao u Arsenal, znači biti ili ne biti u Liga kupu, vrlo jasno. Nije zgoreg podsetiti se da nas Sparsi nisu pobedili u LK na našem stadionu još od 1987. iako smo ih posle izbacili iz polufinala i na kraju osvojili naš prvi Liga kup. Žudim za reprizom finala iz prošle sezone i velikom osvetom ali dug je još put do Vemblija.
Ako sutra ne bude pobednika posle devedeset minuta idemo pravo na penale ali ne ABBA nego ABAB i njušim da će to i biti taktika Totenhema, barem u mislima. Biće i VAR-a, bato.
Za nešto više od dvadeset i četiri sata znaćemo da li je Emeri obezbedio svoje prvo polufinale sa Arsenalom ili je na redu novo vidanje rana, novo hodanje ulicom spuštenih glava, nove suze u pivu jer bi posle poraza u Sautemptonu mnogo teško pala još jedna šamarčina, pogotovo od ovih bitangi.
OOH TO BE A GOONAH!