U finalu smo!
Kada god nam ne ide a predstoji nam susret sa jakim protivnikom ili susret od velikog značaja Venger posegne za zatvorenim stilom, opstrukcija, faulovi, ubijanje igre, sve suprotno od onoga što njegov Arsenal zapravo znači. Međutim, u više navrata ta taktika je i donosila rezultate pa i sada u polufinalu FA kupa. Venger je shvatio da se u nadigravanju sa Sitijem možemo žestoko opeći i išao je na rezultat sa malo golova čak možda i svesno na produžetke pa i eventualne penale. Na kraju smo i uz dosta sreće uspeli da izbacimo Siti i uđemo u finale FA kupa uz odličnu igru Monreala (desnom, brate!), Okslejda, Gabrijela i Holdinga. Radost Arsena Vengera na kraju meča me je podsetila na njegovu sličnu reakciju kada smo izbacili Viljareal u polufinalu LŠ 2006. i videlo se da mu je pala kamenčina sa srca koja se apsolutno vraća na isto mesto ako ne osvojimo FA kup.
Pogotovo se skida kapa Holdingu koji nikada nije bio na Vembliju ni kao navijač a sada je sa samo dvadeset i jednom godinom igrao jednu tako važnu utakmicu protiv jednog od najbogatijih klubova sveta. Holding je i ranije pokazao da bi mogao da bude veliki igrač za nas i to na tako važnoj i osetljivoj poziciji pogotovo što centralni bekovi, za razliku od igrača na drugim pozicijama, znaju da dugo ostanu u jednom klubu ako zacementiraju mesto u timu. Ne treba nikako zaboraviti ni na Čejmbersa koji je odlično odigrao u ekipi koja, iako se najverovatnije vraća u Čempionšip, ima jednu od najboljih odbrana u PL.
Sa druge strane verovao sam da će i Vilšir jednog dana da bude glavni baja Arsenala na sredini ali se situacija sa njim komplikuje iz sezone u sezonu. Sada se ponovo povredio i njegova budućnost, pre svega u Arsenalu, je pod velikim znakom pitanja.
U kakvom smo stanju u poslednjih nekoliko meseci, ulazak u finale je velika, ogromna stvar ali pre toga nas čeka još čak šest utakmica u PL od kojih je, na papiru, samo jedna laka. Teoretski, mi još uvek možemo do tog četvrtog ili čak i trećeg mesta ali ja sam već ranije digao ruke od toga. Ako uspemo, odlično, ali ne bih se previše nadao. Za mene tih šest utakmica znače pripremu za veliko finale a već prve dve su protiv timova koji su na najnižem delu civilizacijske lestvice – First there’s God, then the Arsenal, then the Gooners, then the dogs out there in the kennel and finally, you. Pieces of human waste. No good to yourselves or anybody else.
Idemo na Lejn u nedelju pa dočekujemo Junajted sledeće nedelje. Totenhem ima četrnaest bodova više od nas i to samo po sebi nalaže od Arsenala apsolutnu mobilizaciju pred taj meč, bez obzira koliko nam bodovi znače ili ne. Sparsi će u svakom slučaju da završe sezonu ispred nas ali ne znam kako ću leto da izguram ako to uradi i Junajted. To bi bilo previše. Venger ulazi u svoj čak pedeseti derbi severnog Londona i najavio je otvorenu tekmu na Lejnu ali ja ipak mislim da bi trebalo primeniti sličnu taktiku kao i protiv Građana u polufinalu i probati nekako da se obe tekme dobiju minimalnim rezultatom ili barem da se ne izgube. Uostalom Venger je i protiv Sitija najavio otvorenu tekmu sa puno golova. Bitno je sačuvati mrežu što će protiv Sparsa biti mnogo teže nego protiv Murinjovog tima.
Posle polufinala smo ugostili Lester i odmah se vratili na premijerligaški kolosek naše bezidejne dominacije gde ništa nije visilo u vazduhu pa ni gol koji je na kraju ipak došao uz mnogo Huta. Tri boda bez primljenog gola protiv “moćnih šampiona“ je na kraju i prihvatljivo. Određena izduvanost i umor od polufinala su bili prisutni kao i lisičji bedem ali u sledeće dve utakmice mora bolje. Mnogo bolje ako nećemo debelo da se obrukamo. Protiv “šampiona“ smo igrali i sa Naćom i sa Kiranom i sa Hektorom što bi do juče bilo nezamislivo. Profesor okreće sve na tumbe. Sve što je bilo, više nije. Formacije, taktike, sve se briše kada si korak do provalije.
Još četiri nedelje do finala koje će suditi Entoni Tejlor sa kojim je bilo problema ali generalno kada nam on sudi uglavnom dobijamo – u PL smo izgubili samo dve od šesnaest tekmi a u kup takmičenju, odnosno Komjuniti Šildu, nijedan poraz na četiri utakmice plus ćemo igrati u našim prvim dresovima kao i u onoj čuvenoj tekmi iz 2002. koju sam gledao hiljadu puta kada smo i jedini put do sada igrali sa Čelsijem u finalu.
Cock Sparrer su izdali novi album posle deset godina i nema bolje muzike dok se pripremamo za finale. Finale, bre!
OOH TO BE A GOONAH!