Kada bi poredili prva poluvremena protiv Stouka i protiv CSKA došli bi do zaključka da se radi ne o dva različita Arsenala nego o dva različita sporta u kojima igra Arsenal. Dok smo i mi i igrači protiv Stouka samo čekali da sudija odsvira kraj poluvremena, protiv CSKA smo svi želeli da poluvreme što duže traje. Kao da su igrači želeli da se iskupe za tih prvih četrdeset i pet minuta protiv Potersa i u tome su i uspeli.
Rusi su počeli oprezno ali čim su primili gol ne samo da se nisu zabunkerisali nego su počeli da se mangupiraju i da kreću silovito ka golu i posle tragikomične reakcije nekolicine naših igrača došli su do izjednačenja. Gol u gostima može da znači puno u ovakvim takmičenjima a Rusi su hteli da daju i dva i tako nam opasno zagorčaju život. U jednom trenutku sam se zaista i uplašio da stvari ne idu kako treba i da situacija može da izmakne kontroli ali smo u roku od samo dvanaest minuta dali tri gola i plasirali se u polufinale. Neki Ganeri, pa i Venger, smatraju da smo trebali još da ih napunimo u drugom ali ne treba preterivati. Ako 4 – 1 nije razbijanje, ne znam šta je.
Posle niza tekmi na Ešburtonu gde su se crvenela prazna mesta, sada je stadion bio skoro pun i mogli su svi da vide kako zapravo ovaj tim treba i može da igra. Stalno. Mogli smo i da vidimo kako je Arsenal i nekada igrao i kako Venger voli da njegov tim igra. Briljantni Ozil koji je slao lopte kakve neki igrači ne mogu ni da nacrtaju, neumorni i svuda prisutni Rambo koji je dao možda najlepši gol u svojoj karijeri, Lakazet koji se vraća i koji tek treba da pokaže za šta je sve spreman a znamo da je to dosta kada smo videli kako je dao gol iz igre iz jako teške situacije i kako se uglavnom kretao tokom meča. Mihtarijan koji je posle torture na Trafordu progledao i kome se noge bukvalno raduju dok se privikavaju pravoj vrsti kretanja i kombinacija.
Neki kažu to je samo CSKA i to je samo Liga Evrope ali ja sigurno, u atmosferi u kojoj se nalazimo već duže vreme, neću da odbacujem retke trenutke sreće i ponosa. Svaki razlog koji nam može uspraviti glave treba prigrliti jer nikada ne znamo koliko će dugo da traje. Praktično smo u polufinalu LE i ostalo je još tri utakmice do osvajanja trofeja koji Arsenal nikada nije osvojio što je meni svakako bitnije od igranja u Ligi šampiona sledeće sezone. Dvadeset godina čekam da osvojimo neko takmičenje u Evropi. Ako već nismo osvojili Ligu šampiona, neka to bude Liga Evrope.
Takođe postavlja se pitanje ko bi nam najbolje legao u polufinalu. Osim nas još nijedan tim nije potpuno siguran iako su svi domaćini u četvrtak pobedili. Na žreb ne možemo da utičemo ali mislim da bi bilo dobro da sada izvučemo Atletiko a ne u finalu. U finalu se igra jedna tekma i to na neutralnom terenu i tada bi Španci bili značajni favoriti pogotovo kada uporedimo odbrane. Nebo i zemlja, vops i voda, Motorhed i Rani mraz…Kada Končonerosi prime gol na Vandi odmah sledi dan žalosti ali u dve tekme situacija bi mogla da ode i u našu korist pogotovo ako bi revanš igrali u Londonu. Dakle, ako moramo da naletimo na njih na putu do pehara, a gotovo sigurno ćemo morati onda neka to barem bude u polufinalu iako mi je jasno da bi takva utakmica bila pravi šlag kao finale.
Kao i Stouk i Sautempton je u slaboj formi i kao što smo Stouk pogurali ka drugoj ligi tako bi sutra trebalo i Svece. Nemam ništa protiv Svetaca, naprotiv, imali su strašnu omladinsku školu iz koje smo im maznuli Volkota, Čemberlena i Čejmbersa ali sami su krivi kada dozvoljavaju da im tim vodi Sparki. Za tu neshvatljivu odluku moraće da plate. Protiv Potersa Pjer je učinio redak i krajnje velikodušan potez koji može da koristi i timu i njegovom kolegi kada je, umesto da ponese loptu na gajbu, dao Lakazetu da izvede penal. U prvom trenutku sam pomislio da mu je Laka uzeo loptu što bi me razbesnelo ali sam shvatio da hoće da ulije samopouzdanje ortaku kome je to zaista i bilo potrebno. E sad, šta bi bilo da je dun’o preko prečke, to je druga priča.
Sada će Venger morati još pažljivije da određuje ko će da igra u PL a ko u LE pogotovo u ofanzivi osim Obamejanga za koga je jasno da mu predstoje samo mečevi na ostrvu a pitanje je kako stvari stoje sa Kolašincem koji je sjajno počeo sezonu a onda krenuo da pada, što zbog povrede, što zbog nekih drugih stvari pa se sada polako vraća, valjda. Veliki problem bi bio ako je Henrih teže povređen. Saznaćemo ovih dana ali Venger nije optimista i pominje se odsustvo od nekoliko nedelja. Samo da se oporavi do polufinala LE jer igrati odlučujuće tekme u tom takmičenju bez njega i Emerika bi bilo teško zamisliti.
Sve do 26. aprila možemo da igramo relativno opušteno, bez prevelike tenzije što je dobro i za igrače ali i za nas pogotovo ako Barnli prospe negde bodove ili barem dok održavamo razliku na pet bodova… ali upravo sada su Klaretsi uzeli sva tri boda na Vikaridžu i ponovo je samo plus dva. Ne odustaju i jure nas k’o ludi. Namirisali krv valjda pa se čak i njima digla patka na Evropu. Tenzija se vraća.
Do prve utakmice polufinala LE igramo četiri utakmice – Sveci, CSKA, Svrake i Čekićari, od toga prvu i poslednju na Ešburtonu.
OOH TO BE A GOONAH!