Rekao sam više puta da mislim da bi Emeri trebalo da ostane još dve sezone da bi imao vremena da nešto sagradi (a bilo bi potpuno besmisleno da na leto dovodimo novog trenera) i znam da mu je bilo teško da sedne na stolicu na kojoj je toliko dugo sedeo jedan čovek, i to ne bilo koji čovek, znam da ima problema sa povredama, Kronkijem, ali počinje pomalo da mi ide na nerve. Samo malo.
U roku od mesec dana nam su nam se desile dve najgore stvari koje mogu da nam se dese a to su porazi od dva najveća neprijatelja koji su rezultirali ispadanjem iz oba kupa i to oba puta na našem terenu a između toga se uguralo poniženje na Enfildu. Horor. Došlo se do nivoa koji tera na povraćanje dok na velikom platnu u mojoj glavi neprekidno ide, i to usporeno, slika Sančeza koji ne krije svoju radost posle gola. Čkapi.
Jedan iskusan, veoma cenjen stručnjak koji je, čim je došao u Arsenal, rekao kako odlično poznaje sve naše igrače pa i omladince, deluje kao da ih još uvek upoznaje a već je februar 2019. Kao što sam rekao treba mu dati još vremena ali bi i on mogao da nam praktično pokaže da to i zaslužuje. Unaj žonglira sa formacijama i timom više nego Profesor (u svojoj drugoj fazi) a i kapitenska traka leti sa ruke na ruku. Arsenal deluje haotično, kao da je bez vođe i na terenu i van, igrači ne znaju ni da li će sutra biti u timu a i ako budu gde će zapravo igrati i sa kim. Nama koji sve to posmatramo sa strane je još manje jasno. Protiv Čelsija smo recimo igrali u formaciji (dijamantska 4 – 4 – 2) koju ja najviše volim i mišljenja sam da treneri treba da kupuju igrače imajući u vidu jednu, njima najdražu formaciju a ne da se po igračima određuje formacija.
U poslednje vreme ne možemo da vežemo ni dve dobre tekme a često ni dva dobra poluvremena. Čelsi smo dobili valjda zato što smo morali i zato što su Sarijevi igrači iz nepoznatih razloga bili potpuno nemotivisani kao da su već odavno obezbedili igranje u LŠ. Pobedili smo ih i zbog agresivne igre, kako reče Kolašinac ali ta agresivnost i Emerijev presing koji je manje, više funkcionisao prvih nekoliko meseci sada, kako sam se i pribojavao, opada. Zameralo se Vengeru što ne menja do šezdeset i šestog minuta a Unaj mu ga daje do maksimale, pretera ga brate, pa će još malo da menja u dvadeset i šestom minutu, sve tri izmene. Neki put upale ali nekada bogami i ne.
I kao da užasa nije dovoljno Belerin se jezivo povredio i pitanje je da li će i sledeću sezonu započeti pa se pridružio Velbeku i Holdingu. To je sada novi, težak udarac od koga ne znam kako se možemo oporaviti do kraja sezone a povredili su se i Lolo i Papa. Dokle bre više? Dobro je jedino što će Kosijelni biti spreman za Siti dok je očajno što Sokratisa neće biti ceo februar.
Žao mi je što će sjajna forma Lakazeta koji je i protiv Čelsija i Kardifa pokazao kolika je zver verovatno da protutnja skoro pa uzalud umesto da sa njim dižemo pehar za peharom. Ovi niski udarci koje smo primili od Sparsa, Junajteda i Liverula na žalost nisu izolovani slučajevi već ih je bilo previše od kada smo prešli na Ešburton a drhtim i od sutrašnjeg testa. Neko bi rekao da bi do sada trebalo da smo već oguglali ali nismo, barem ja nisam.
Oduvek sam voleo ofanzivan fudbal ali mi je toliko više muka naše defanzive da ponekad poželim da angažujemo nekog Sakija ili Kapela koji će konačno da dovede u red taj deo Arsenala. Sećam se priče fudbalera Rome kada ih je svojevremeno trenirao Kapelo. Kada pobede 1 – 0 sve je divno ali kada pobede 2 – 1 Fabio im jebe kevu u svlačionici a 1994. je osvojio seriju A sa Milanom tako što su na trideset i četiri utakmice dali trideset i šest golova a primili petnaest. Saki je forsirao 4 – 4 – 2 formaciju koju je kasnije Kapelo preuzeo i sa Milanom 1992. osvojio prvenstvo bez ijednog jedinog poraza. Poznato?
Zimski prelazni rok je završen. Martinez je sa svojih dvadeset i šest godina otišao na svoju čak šestu pozajmicu od kada je došao u Arsenal još 2010. Sada je to Reding koji se bori za opstanak u drugoj ligi i za koji igra naš bivši golman Manone. Zaista mi nije jasno šta se dešava sa tim Martinezom pa i njegovim agentom. Rekao je kako su mu u Arsenalu obećali da će sledeće godine biti golman broj dva. Pa njemu obećavaju kule i gradove već godinama a nesrećnik uvek završi sa palcem u ustima. Na pozajmicu je otišao i Emil Smit, u Bundes ligu poput Nelsona. Srećno, brate Emile.
Došao je Denis Suarez iz Barselone, na pozajmicu naravno sa opcijom da možemo da otkupimo njegov ugovor na leto ako budemo zadovoljni njegovim igrama. Ne znam puno o njemu osim da je igrač sredine terena, može i centralno a i po levoj i desnoj strani, ofanzivno orijentisan, ima dvadeset i pet godina a već je sarađivao sa Emerijem sa kojim je osvojio LE. Suarez jeste “samo” jedan igrač ali ponekad jedan igrač, ako se dobro ugura u tim i u pravo vreme, može da promeni dosta toga. Neka je sa srećom i tebi bato.
Igramo šest utakmica u februaru i ne računajući prvu, raspored je relativno lak i da je sve normalno očekivao bih svih pet pobeda ali sumnjam da će tako biti. Prve tri gostujemo (Siti, Hadersfild, Bate) dok smo na druge tri domaćini (Bate, Sveci, Bornmut). Upravo ovi poslednji su nam pre neki dan učinili uslugu kada su demolirali Sarijevu ekipu sa 4 – 0 pa smo kraće vreme bili za dlaku ispred Čelsija, na četvrtom mestu. Čelsi je upravo dobio Terijere i sada smo opet peti a sutra u ovo vreme bi mogli da budemo i šesti.
Do kraja sezone igramo samo na dva fronta u sumanutoj borbi za LŠ i ne da mislim, nego sam siguran da je upravo februar ključan mesec u toj borbi. Već sam napisao sa kim mi igramo dok Čelsi ima jeziv raspored u tom periodu u kome će igrati dva puta sa Sitijem, u PL i finalu LK, pa sa Sparsima i Junajtedom i, kao i mi, dve tekme u LE pa ako to ne iskoristimo onda smo stvarno govna. Toliko.
OOH TO BE A GOONAH!