Činjenica da mogu ovako da naslovim tekst ushićuje ali i opominje jer smo, kada su evropska takmičenja u pitanju, periferni tim sa samo jednim peharom i to u takmičenju koje više i ne postoji. Mi sutra jurimo našu prvu LE dok Emeri sanja svoju četvrtu.
Sezona 2018/2019 u Engleskoj je završena. Mančester Siti je uzeo domaću tripl krunu, prvu u istoriji engleskog fudbala (tripla koju odavno sanjam da je mi uzmemo, ali…) a mi smo pobedom na Tarf Muru završili na petom mestu (ispred Junajteda!) sa skoro trideset bodova manje od Građana. Iz PL su ispali Kardif, Fulam i Hadersfild a ušli Norič, Šefild Junajted i Aston Vila. Međutim, za konačnu ocenu potrebno je da se odigra još samo jedan meč. Čudno je, gotovo zastrašujuće, kada čitava jebena sezona zavisi od devedeset, sto dvadeset ili nešto više minuta ali tako se potrefilo.
Pre finala možemo da konstatujemo da je Emerijeva prva sezona bila jedan korak dalje u odnosu na Vengerovu poslednju. Prošle sezone smo završili PL na šestom mestu sa šezdeset i tri boda, sada na petom sa sedamdeset, u LE smo došli do polufinala a ove do finala. Gol razlika nam je u odnosu na prošlu sezonu skoro identična a ono što bode oči je isti broj primljenih golova, pedeset i jedan što je previše. Naša forma u PL pred kraj sezone je bila degutantna jer smo komotno, bez mnogo muke, s obzirom na raspored i na bacanje bodova od strane konkurencije morali da završimo na kraju na četvrtom ili čak i trećem mestu. Ipak, i pored toga, i šta god da se desi u finalu, Unaj zaslužuje prelaznu ocenu. Kombinovao je, prekombinovao, mešao je, pržio i dinstao, solio i biberio, trebalo mu je vremena da shvati izazove Premijer lige i da iscedi što više može od ovih igrača. On jeste nasledio tim od Vengera ali ne može trener svaki put kada preuzme tim da odmah promeni pola ekipe već mora da se snalazi sa onim što ima i postepeno modelira igrački kadar po svom nahođenju. Postepeno.
U modernom fudbalu se braniš i napadaš sa deset igrača pa isključiva krivica za očajnu defanzivu ne pripada striktno odbrambenim igračima iako je logično da ipak oni budu prvi na tapetu. U tom delu tima se moraju izvršiti radikalne promene, dovesti stene od igrača u mentalnom pa i u fizičkom smislu.
Lihtštajner je doveden na pozajmicu posle odlične karijere u Juventusu ali Premijer liga ga je vrlo brzo sažvakala i ispljunula pa nije skoro ništa doprineo i trebalo bi da ode iz kluba kao i, nadam se, Kolašinac, Mustafi, Dženkinson i Monreal koji je uglavnom za nas igrao dosta dobro ali i njega stižu godine. Kosijelni možda igra svoju poslednju tekmu za Arsenal dok je Sokratis pristojan igrač ali ne mnogo više od toga. Generalno gledano, defanziva nam je opasno matora, nesigurna, neuigrana i demoralisana pa se, u najviše sledeća dva letnja prelazna roka, mora potpuno transformisati a u međuvremenu jasno proceniti rad Stivena Bolda.
Holding je mlad ali je propustio dobar deo sezone pa će morati još testova da prođe ne bi li dokazao da može biti deo nekog novog, znatno boljeg Arsenala. Čejmbers je igrao sjajno za Fulam kada je prebačen na poziciju zadnjeg veznog pa je izabran i za igrača sezone, ima dvadeset i četiri godine i stvari sa njim bi morale da se dovedu do nekog konačnog rešenja, kakvo god ono bilo, dok Hektor mora da ostane a i Mejtland koji je, valjda, igrač za novo vreme.
Srednji red takođe nije impresivan pa se i tu mora napraviti čistka, pre svega tu mislim na Džaku i Mihtarijana koji ne bi smeli da budu budućnost Arsenala. Rambo je otišao i tu sada zjapi velika rupa, situacija sa Ozilom je sve samo ne jasna a u oktobru puni trideset i jednu. Da se ja pitam on bi bio prodat. Elneni će verovatno biti prodat jer bi se reklo da ga Unaj ne ceni previše pa je jako malo igrao ove sezone. Ja doduše volim takav tip igrača, profesionalan, precizan i ekonomičan, nije genije ali je neko koga bi trebalo imati makar na klupi ali Mo ima samo dvadest i šest godina, želi da igra češće i u mnogim drugim timovima će naći svoje mesto.
Naši najbolji igrači ove sezone su bili napadači, Obamejang i Lakazet. Bez dileme. Pjer i deli prvo mesto na listi strelaca u PL sa Maneom i Salahom a interesantno je što je dao isto toliko golova koliko je Siti dao više od nas, dok je Laka proglašen za našeg najboljeg igrača. Da nije bilo njih stvari bi bile nepojmljivo gore ali Oba za mesec dana puni trideset dok su se pojavile vesti da Aleksa traži Barselona. Velbek odlazi a ne bi se mrštio ni Ivobi da ode. Ipak, Velbek je otišao u Baku na svoju poslednju tekmu za nas i u ovakvim prilikama često znaju da bljesnu oni od kojih se to najmanje očekuje dok je Mihtarijan odlučio da ne ide sa ekipom. Velbek je skoro odigrao jednu ili dve utakmice zatvorenog tipa i čak i dao nekoliko golova.
Gazidis je postavio Emerija i zapalio u Milan a kasnije je i Mislintat otišao posle, reklo bi se, sukoba sa Raulom iako je Sven zaslužan za dovođenje Lena, Toreire i Genduzija koji su bili ponajbolji prošle sezone. Mateo je iznenađujuće gurnut u vatru i to odmah, bez pardona, iako je došao iz francuske druge lige i imao je samo devetnaest godina na početku sezone. Veliki talenat koji je očekivano u drugom delu sezone pao u formi ali je on već sada deo prvog tima u potpunosti. Lukas je takođe osetio tempo PL pa je i on popustio pred kraj ali je i on blago za budućnost.
Sve u svemu, Arsenal vrišti za radikalnim promenama pa je lopta sada kod Kronkija, Raula i Vinaja. Poslednja dvojica su prošle nedelje dali intervju u kome su pričali o mnogim stvarima na način na koji smo već navikli. Opravdano sumnjam, kao i Ornstajn, da će se mnogo toga promeniti ovog leta ali da sačekamo jer dosta zavisi i od ishoda finala. Nova sezona počinje već 10. avgusta.
Sada se fokusiramo na jednu od najvažnijih utakmica za Arsenal u poslednjih desetak godina. Od velikog finala Lige šampiona u Parizu sam mnogo očekivao i taj tim je imao sve što je bilo potrebno da se uzme trofej ali crveni karton za Lemana je bio teret koji nije mogao da se pregrmi. Nikada više ni jedan sekund tog meča nisam video ali su mi se, na žalost, svi sekundi te utakmice previše jako urezali u sećanje.
Trinaest godina je trebalo da čekamo na novo evropsko finale. Nije LŠ ali je u pitanju veliki meč po više osnova. Treba nam bitan trofej kao temelj za izgradnju novog Arsenala. Čekamo evropski trofej dvadeset i pet godina. Privlačenje kvalitetnijih igrača. Nikada nismo osvojili Kup UEFA ili Ligu Evrope kako se to sada zove. Značajna razlika u kinti. Što duže ne igraš u LŠ to će ti biti teže da se vratiš (a isto važi i za osvajanje PL, pitajte Liverpul). Bitno je da i Unaj već u svojoj prvoj sezoni oseti slast takvog trijumfa a to bi bio i trofej u prvoj sezoni u kojoj Kronki ima potpuno vlast u klubu pa bi ga možda to oraspoložilo i nateralo da se maši za novčanik.
Potpuno novu mega dimenziju finalu daje i naš protivnik. Da je to bio Ajntraht to bi bila druga priča ali ovako je specijalna napala, prženje na maksimumu, neprijatelj, gradski rival sa kojim u skorije vreme izlazimo na kraj. U poslednje dve godine igrali smo osam puta sa njima i samo jednom izgubili i to na Bridžu a poslednje finale sa njima smo dobili 2 – 1 u FA kupu. Problem je što Čelsi nije izgubio u LE na poslednjih sedamnaest utakmica.
Ispasti iz polufinala LE prošle godine od Atletika je bilo teško podneti, ali izgubiti finale, i to od babetina iz Fulama bi bilo deset puta gore. Pritisak je toliki da ga i ja žestoko osećam iako neću igrati…i raste i raste i raste (zato je Bog izmislio pivdžanu)…Probajte samo da zamislite da puknemo, pa sledeće sezone sve iz početka. NE! Ja navijam za Arsenal dvadeset i dve godine i u tom periodu samo dva evropska finala, oba izgubljena. Pa valjda je treća – sreća. Sve karte se stavljaju na jednu jedinu utakmicu i sve je zapravo surovo jasno – ako izgubimo, čitava sezona a možda i sledeća odlazi do đavola a ako pobedimo sezona se pretvara u sjajnu a kao posledica toga možda i sledeća.
Emeri je došao u Arsenal, pre skoro tačno godinu dana, sa reputacijom trenera koji forsira 4 – 3 – 3 formaciju sa kojom je igrao u skoro devedeset posto mečeva dok je bio u Žermenu ali u Arsenalu je igrao maltene sve živo, samo ne to. Na Mestaji je igrao u 3 – 4 – 1 – 2 formaciji sa verovatno našom trenutno najjačom postavom. Znao je mnogo puta ove sezone da iznenadi sve sa odabirom igrača pa se ne bi začudio da to bude i sutra ali ko god da izađe na teren bi trebalo da zna koliko je pobeda, na bilo koji način, bitna za ovaj klub, baš sada.
Kao i Emeriju, i Sariju je ovo prva sezona u Engleskoj pa će želeti da je obeleži peharom, svojim prvim uopšte, i tako možda produži svoj boravak u Londonu. Mauricio takođe gotivi 4 – 3 – 3 formaciju ali ju je, za razliku od Unaja, forsirao i u Čelsiju tokom cele sezone. Znamo ko je najveća opasnost po Arsenal od njihovih igrača ali se ja najviše pribojavam Žirua koji možda neće igrati od početka ali može da uđe i da nam zagorča život a prvi je strelac LE u ovoj sezoni. Ko će kome ako ne svoj svome. Daleko bilo…Inače, Žiru je već počeo da kenja kako mu je krv (odjednom) plava a Okslejd je pevao You’ll never walk alone posle meča sa Barsom. Eh, pamćenje, pamćenje, gospodične…
Za kraj da se osvrnem na golmane. Martinez je dosta dobro branio za Reding u drugoj polovini sezone, ima dvadeset i šest godina i apsolutno je zaslužio da bude drugi golman, samo je pitanje da li to njemu odgovara jer je užasno malo igrao sve ove godine. Neki smatraju da bi Leno, koji je bio jedan od najboljih ove sezone, trebalo da igra u finalu pogotovo što je prošle nedelje objavljeno da će Petr preuzeti mesto sportskog direktora i to baš u Čelsiju. Ukoliko je to tačno, vreme objavljivanja je više nego pogrešno ali smatram da su svi fudbaleri danas surovi profesionalci i da bi Čeh dobro igrao čak i da mu ćale vodi Čelsi i da mu dva rođena brata igraju u tom klubu. Ja nikada nisam u potpunosti prihvatio Čeha jer sam ga uvek gledao kao legendu Čelsija ali za nas je uglavnom dobro branio, u pitanju je izuzetno iskusan golman koji odmah posle meča ide u penziju, već ima LE upravo sa Čelsijem i siguran sam da žarko želi da završi karijeru sa peharom i to protiv bivšeg kluba. Dve LE sa dva londonska kluba za šest godina nije malo ali ako Unaj ipak izabere Bernda sigurno se neću buniti jer bi pehar na početku njegove, nadam se, blistave karijere u Arsenalu bio velika stvar i ogroman podsticaj. U ovom finalu golmani mogu da odigraju veliku ulogu pogotovo ako odemo u penale (a tu je Čeh slab) a iskreno se nadam da nećemo jer ne znam kako bih to izdržao. Pre skoro dvadeset godina smo igrali finale ovog takmičenja koje se tada zvalo Kup UEFA i pukli smo na penale od Galatasaraja, kad su Šuker i Pedi zajebali stvar sa bele tačke. Bilo, ne ponovilo se.
Mi smo u Baku stigli čak dva dana pre Čelsija jer je Unaj insistirao na tome pa se nadam da je to samo prvi od nekoliko taktičkih udaraca koje će da im smesti veliki fudbalski fanatik Unaj Emeri čiji je moto – Con talento y sin talante no llegamos, pero con talante y sin talento tampoco. (Sa talentom ali bez volje nećemo nigde stići, kao ni sa voljom, bez talenta). Iako će dvadeset i tri igrača biti u timu na travi i na klupi, Unaj je poveo još jednog više a među ekipom su i klinci, golman Ilijev zatim Saka, Vilok, Ameči i Enketija.
Ovo je moj poslednji ili pretposlednji tekst uopšte a sve zavisi od ishoda finala. Ako puknemo, nema me, nadam se da ćete me razumeti, a ako dobijemo vratiću se još samo jednom, u već nekoj pobedničkoj varijanti. Hvala na čitanju, u svakom slučaju.
Hajde da osvojimo Ligu Evrope, da se više ne vraćamo u nju, pa onda na miru da navijamo za Skauzere 1. juna.
Đanluka Roki je sudija a ovo će biti prvi meč LE na kome će se koristiti VAR, biće po dvanaest igrača na klupi i mogućnost četvrte izmene tokom eventualnih produžetaka. Temperatura će na dan tekme doći do 28 stepeni i ne bi trebalo da bude kiše.
Sreda, 29. maj, 21.00. (što je 23.00 po lokalnom vremenu?!), Baku, Čelsi – Arsenal.
Svima koji navijaju za Arsenal želim mnogo sreće sutra, naročito igračima i treneru.
Cheeeeelsea, boys in blue, Chelsea, Chelsea, Fuck you!
OOH TO BE A GOONAH!