Da li sam vam već rekao da mi se život zgadio u periodu od sredine januara do sredine maja ove godine? Jesam? E pa, opet ću, jer moram to osećanje makar da probam da izbacim iz sistema a sve u nadi da će konačno prestati noću da me posećuje mali čika sa rogovima i velikim repom koga uporno zovem Žile iako sam prilično siguran da mu to nije ime.
Problem je što sam ja početkom januara nas već video kao osvajače Premijer lige i počeo sam polako da se spremam za slavlje koje bi trajalo čitavog leta. A onda malo po malo mrak je počeo svima da pada na oči i Lester uze titulu. Sve je počelo da se ruši Alenovim golom na samom kraju meča na Enfildu i na kraju sezone nikada u mom navijačkom životu nisam bio tako besan i ljut na Arsenal, na igrače, upravu, Vengera. Vreme prolazi i bes se donekle stišava ali prošlu sezonu neću nikada zaboraviti jer smo morali da uzmemo PL… MORALI.
Eto, ispljunuh još jednu gorku pilulu ali fudbal i život idu dalje. Tako barem kažu. Nova sezona se zahuktala, tekma tekmu stiže, pršti već na sve strane. U utorak smo odigrali prvu tekmu u Liga kupu i kada sam saznao koji će tim da istrči na Siti Graund pomislio sam da smo možda digli ruke od tog takmičenja. Martinez, Mejtland Najls, Adelejd, Holding, Čuba i puna klupa klinaca. Ali sva sreća pa nisam bio u pravu. Pomalo iznenadjujuća, ubedljiva pobeda nad Šumarima od čak 0 – 4. Prvo je Granit poslao novu bombu a onda je Lukas dao svoj prvi gol za nas iz penala pa onda i drugi (“Neću da se smirim dok ne udjem u gol”) a onda i asistencija za Oksa. A u sredini dva fudbalera koja sam već pominjao u prošlom tekstu, Džaka i Elneni – fenomenalni. Pred kraj meča su ušli i Zelalem, Vilok i Bjelik da malo osete atmosferu. Tim koji je sastavljen od igrača koji jedva da znaju jedan za drugog je pružio odličnu partiju na vrućem “old school” stadionu i nastavljamo da se borimo za Kup koji smo poslednji put osvojili još 1993. Ja sam Ganer za koga ne postoje mala takmičenja. Svako je važno i svaki trofej je vredan. Tako i Liga kup. Setimo se samo finala 2011. Poslednji minuti – Obafemi uz pomoć Kosa i Vojćeha. BAM! Aleks Mekliš i Birmingem. Užasi fudbala.
Žreb za 4. fazu nam je bio veoma naklonjen. Dočekujemo Reding koji vodi izvesni Jap Stam (Uaaaaaa!) dok Čekičari idu na Penzionere, Siti ide na Traford a Skauzeri dočekuju petlove. Do jajeta.
Siguran sam da se sećate šta je bilo kada smo se poslednji put sastali u Liga kupu sa Redingom. Tako nešto se jednostavno ne zaboravlja. 2012. na Madejski stadionu, Reding vodi 4 – 0 do samog kraja 1. poluvremena a onda kreće lu-di-lo. 4 – 4 pa produžeci pa 5 – 7 za Arsenal!!! Divote fudbala. Nadam se da će krajem oktobra biti mnogo lakše.
Sada se fokusiramo na novi derbi u PL kada u subotu dočekujemo Kontea i šminkere sa Bridža. Problem je što su oni prošlu tekmu u PL izgubili i tada su takvi timovi daleko opasniji. Prošle sezone smo u najgorem mogućem trenutku pukli od njih na Ešburtonu golom jednog od najodvratnijih fudbalera svih vremena. Čovek koji ima crne proreze umesto očiju. Već mi se utroba okreće pri pomisli da ću ga gledati kako se šepuri, psuje i prevrće po Ešburtonu. Jedna crvena kartončina ispred njegovih ”očiju“ je ono što ja želim da vidim. U 5. minutu.
Poslednjih godina imamo velike probleme sa Čelsijem. To je jednostavno tako i od toga se ne može pobeći. Ne tako davno oni su nam bili omiljena mušterija i tukli smo ih kako smo stigli ali su se onda navatali kinte, sreća se okrenula i sada je u pitanju čak i kompleks. U periodu od januara 1999. pa sve do marta 2004. Čelsi nas nije dobio ni jedan jedini put na 17 utakmica u svim takmičenjima! Medjutim mi smo ih poslednji put dobili u PL pre skoro tačno 5 godina. Mnogo, brate. Kos, Rambo, Tio i Dženks su jedini iz ovog tima koji se toga sećaju. A seća se i Čeh koji je tada bio na drugoj strani i popio je petardu. Hari Rednap kaže kako je Čelsi mentalno i fizički jači od nas i da će nas dobiti. Poraz u ovom, jako lepom, periodu bi zaista bio krajnje nepotreban a na dalekosežne posledice ne želim ni da mislim. Bilo bi lepo da zapušimo usta Rednapu.
Mi smo u seriji od čak 6 utakmica bez poraza i optimizam kuca na vrata. Iskustvo mi govori da je još rano za ložnjavu. Još ne nalazimo našu pravu, tečnu igru ali i pored toga postižemo rezultate a i golove. Dali smo ih čak 14 na poslednjih 5 mečeva. Volkot, Belerin, Kos, Džaka i Santi su dobro počeli sezonu, Mesut ulazi u formu i protiv Hala je srušio sopstveni rekord po broju dodavanja, 104. Aleksis još nije u top formi ali je i pored toga već dao 4 gola. Okslejd kuka kako hoće da igra i Venger mu itekako daje šansu ali nikako da klikne. Možda će mu gol protiv Foresta pomoći. A pre svega bi mogao da promeni frizera. Fali nam pravi Žiru koji još nije počeo nijednu utakmicu u sezoni a i pod velikim je znakom pitanja i za subotu.
Moj stariji kolega, bloger Gunerholik, kaže da ima dva sna koja želi da mu se ostvare pre nego što ode u večna lovišta a to je da Arsenal uzme LŠ i da se titula u PL overi na Bridžu. U novijoj istoriji smo već overavali titule na Lejnu i Trafordu tako da je ostao još Bridž ali to naravno sve zavisi i od rasporeda tekmi za tu sezonu koju čekamo od 2004. I to govori kakav svi mi imamo odnos prema Čelsiju.
Iako je u pitanju tek 6. kolo nema sumnje da smo pred jednom od najvažnijih tekmi sezone, pogotovo što se igra na našem terenu.
OOH TO BE A GOONAH!