…i početak…nečega.
Koliko god želeli da zaboravimo ovu sezonu zbog svega što nije postignuto to je zapravo nemoguće pošto je to bila poslednja Vengerova i pamtićemo je do kraja života.
Kako je vodio Arsenal tako se dostojanstveno i oprostio od kluba i od čitave engleske javnosti koja mu je tako i uzvratila. Šta se sve tačno dešavalo iza kulisa, u samom Arsenalu, pre nego što je doneta odluka možda ćemo saznati kada Arsen bude napisao knjigu o svojoj karijeri i životu a možda nikada i nećemo saznati. Jedno je sigurno, on želi i dalje da radi a nebrojeno puta je ranije govorio da nikada neće prekinuti ugovor a ostala mu je još jedna sezona u klubu po tom ugovoru. On je i rekao da je vreme donošenja odluke po njemu pogrešno i verujem da je hteo da vodi klub još jednu sezonu i da se u tom periodu, u pravo vreme, donese odluka o novom čoveku. Već godinama se spremamo za ovo i često se postavljalo pitanje da li će baš Venger da učestvuje u izboru novog menadžera. On je sada rekao da to nije njegov posao ali se pitam da li je to zbog toga što je nezadovoljan odlukom uprave i zato odbija da učestvuje u jednoj takvoj odluci ili je uvek smatrao da to nije njegov posao, što zapravo i nije.
Sada više nije ni važno. Biće potrebno vremena da se njegov pravi doprinos Arsenalu sagleda iz jedne druge perspektive i kada vidimo šta će to drugačije da donese novi menadžer odnosno novi menadžeri. Jasno je samo da je ostavio neizbrisiv, ogroman trag i pečat u istoriji Arsenala kakav je ostavio još samo Čepmen a radi se o klubu koji postoji već sto trideset i dve godine.
Oprostio se pobedom nad Hadersfildom rezultatom koji je pre njega bio sinonim za Arsenal i tako smo ipak uzeli tri boda na strani u ovoj godini.
Završili smo prvenstvo na šestom mestu što nam je najslabiji plasman od sezone 94/95 a dodatno poniženje je bodovna i gol razlika u odnosu na šampiona kao i činjenica da su i Junajted i Sparsi poprilično ispred nas i naš učinak u PL je zapravo i najveći udarac u sezoni iza nas. U FA kupu smo ispali već na prvom koraku ali smo se nauživali u tom takmičenju, pogotovo u poslednje vreme, tako da to i nije veliki gaf dok smo u Liga kupu došli do finala a u Ligi Evrope do polufinala.
U PL nas je zaklala forma na strani, bukvalno. Kada gledamo tabelu na domaćem terenu zauzimamo drugo mesto sa samo tri boda manje od Sitija i gol razlikom +34 ali kada pogledamo tabelu na gostovanjima onda smo tek jedanaesti sa gol razlikom -11. Logično objašnjenje ne postoji a nelogičnih ima milion.
Venger smatra da ostavlja sasvim solidan tim kome je potrebno još dva, tri pojačanja ali ja nisam baš siguran u to. Meni ovakav Arsenal ne deluje kao ekipa koja može da uradi velike stvari a svi mi znamo šta spada pod te velike stvari. Ovaj tim nema definiciju, ne deluju kompaktno, retko se video žar, bes, volja ali ako je zaista bio problem u menadžeru a ne u igračima onda bi trebalo da novi čovek uradi velike stvari upravo sa ovim timom. Da li neko sa ovim igračima uz dva, tri pojačanja može da napravi moćnu mašinu?
Ocenjivati učinak igrača posle ovakve sezone je skoro nepotrebno pogotovo što je retko ko zaslužio prelaznu ocenu ali činjenica da je jedan od najkonstatnijih i najboljih igrača bio Monreal koji je krilni bek dosta govori. Remzi je osvojio nagradu za igrača sezone ispred Naća i bio je dobar ali je meni Naćo ipak za nijansu ispred Arona. Džaka je počeo apsolutno svaku utakmicu u PL i vremenom se popravljao. Belerin i Ozil su igrali u zavisnosti od toga na koju nogu ustanu, ali ako postoje igrači trenutno u Arsenalu koji su klasa na svojim pozicijama onda su to njih dvojica. Kolašinac je za tili čas postao miljenik Ganera da bi ispario vrlo brzo a i radi se o dosta netipičnom krilnom beku za Vengera koji je obično forsirao drugačije modele (Kliši, Kol, Loran, Sanja, Gibs, Silvinjo…) ali Sead je tek došao u klub i mislim da bi trebalo da ostane. Velbek, Ivobi i Mustafi su igrači za koje ne bih bio tužan kada bi otišli iz kluba dok su dva zimska pojačanja nešto na šta itekako treba računati kao i na Elnenija i Lakazeta dok na Vilšira još čekamo da se smiluje.
Nekolicina mlađih igrača je dobila šansu u prošloj sezoni ali za sada samo na Najlsa bi se moglo donekle ozbiljno računati.
Osnovni problem je odbrana Arsenala i videli smo čitav dijapazon bizarno, komično i tragikomično primljenih golova kakav nikada nismo videli. Da mi nije muka, smejao bih se.
Svi čekamo novog menadžera i pitamo se da li nam je potrebna mlada nada ili teška kategorija. Nisam ni sam siguran ali kako sada stoje stvari Mikel Arteta je najbliži da nasledi Vengera koji je i podržao njegovu nominaciju. Potpuno neiskusan kada je samostalno vođenje nekog kluba u pitanju ali možda ta odluka nije doneta naprečac kao što nekima izgleda jer je Telegraf još u decembru prošle godine objavio da je Mikel najbliži tome da sedne na klupu Arsenala. Imam blagi utisak da više klubova ili reprezentacija traži Vengera nego što se menadžeri otimaju za posao u Arsenalu iako na prvi pogled deluje kao trenutno jedan od najvećih ako ne i najveći izazov u evropskom fudbalu.
Arteta ima samo trideset i šest godina i niko ne može znati kakav mu je plan kada je dovođenje igrača u pitanju, kakve igrače voli, kakve ne, kakvu taktiku želi da Arsenal igra, kakve saradnike će da izabere i tako dalje. Mnogo nepoznanica što ne mora automatski da bude loše ali…Venger jeste došao kao totalna nepoznanica ali je godinama pre toga samostalno vodio klubove u Francuskoj i Japanu. Ovo će Mikelu biti aspolutno prvi menadžerski posao. Deluje zastrašujuće i za nas i za njega ali tako će izgleda i biti.
Egzodus Vengerovih najbližih saradnika se nastavlja pa je posle dvadeset i tri godine u klubu i Kolin Luin otišao iz Arsenala posle Pejtona, Banfilda, Primorca, Kolberta, Džonsona. Bold još razmišlja iako je i njemu i Lemanu ponuđeno da ostanu dok će Per i Fredi da vode mlađe selekcije.
Kada je Venger potpisao za Arsenal menadžer Koventrija je bio Ron Atkinson, Evertona Džo Rojl, Liverpula Roj Evans, Njukasla Kevin Kigen, Sanderlenda Piter Rid, Sparsa Geri Fransis a Vimbldona Džo Kinir. Zvuči kao šala ali nije.
Izvlačenje parova za novu sezonu je 14. juna kada počinje i svetsko prvenstvo a nova sezona startuje 11. avgusta. Iz PL su ispali Stouk, Svonsi i Albion a ulaze Vulvsi, Kardif i Fulam ili Vila a Žiru je osvojio dva FA kupa zaredom.
Inače, juče mi zvoni neko na vrata, ja otvorim kad ono Depresija. Jel’ treba nešto komšinice, pitam ja a ona se sva uzbudila kad me je videla, usne joj se ovlažile, grudi poskakuju i dok sam trepnuo završismo mi valjajući se po krevetu. Kada je otišla seo sam pored prozora, zapalio pljugu, otvorio ‘ladnu pivdžanu i gledao kako se veče spušta na Dorćol dok su džukci kevtali a iz neke velike daljine se čuo muški urlik – Viltooooooor!
Pitanje je da li ću i dalje nastaviti sa blogom pa ako ne iskoči tekst početkom sledeće sezone da ne kažete da nisam rekao a dok ne dođe pravi fudbal lečite se svetskim prvenstvom.
OOH TO BE A GOONAH!