Provetrili smo kuću, zamenili parket, popravili krov, okrečili zidove čak i malo nameštaja zamenili ali ne vredi. Opet je počelo da curi, da kaplje, da škripi, da propušta, da duva a i vlaga se vratila.
Iako po prirodi nisam optimista često na taj način obojim stvari o Arsenalu kada pričam ili pišem o tom klubu valjda zato što se tako lakše progura ovaj navijački život i muke koje se trpe. Ipak kada osetim neobuzdani poriv da budem brutalno iskren onda shvatim da sa ovim igračima ni Emeri niti bilo koji drugi trener ne može da osvoji Premijer ligu. Kažem Premijer ligu jer bi to trebalo da bude prvi i glavni cilj za neku budućnost a posle ide sve ostalo.
Ako pogledamo spisak od dvadeset i pet igrača koji čine prvi tim reklo bi se da maksimum sedmorica mogu da se nadaju toj tituli (u Arsenalu) za nekih pet, šest godina jer bi to valjda trebalo da bude realan plan. Tu mislim na Lena, Toreiru, Belerina, Genduzija, Holdinga i možda Najlsa i Ivobija. Kada sam izdvojio ove igrače imao sam na umu i kvalitet kao i godine jer recimo Lakazet i Obamejang, iako su odlični igrači sada, to neće biti za pet, šest godina. Znači ispada da nam predstoji postepena rekonstrukcija postojećeg kadra pošto je nemoguće za jedno leto prodati skoro dvadeset igrača i isto toliko kupiti. Ko će tu rekonstrukciju da sprovede?
Porodica Kronki je apsolutno zagospodarila klubom i oni skoro neće otići. Postoji samo jedan jedini način da im vidimo leđa a to je kolektivni bunt velikog broja navijača u samom Londonu. Veliko je pitanje da li će do toga doći ali ako Arsenal i sledećih nekoliko godina nastavi evropski put u društvu Vorskle, Karabaga i Borisova možda i dočekamo pravi protest.
Težak poraz na samom kraju prošle godine od Liverpula je i najoptimističnije Ganere polio ledenom vodom i pokazao gde nam je trenutno mesto a Mejtland je posle u svlačionici udarao glavom u zid ne bi li što pre zaboravio svoj prvi gol u ligi dok su ostali divljački povraćali na pomisao drugog gola Liverpula. Upravo je možda Liverpul primer kako se može podići posrnuli gigant jer nemojmo zaboraviti da i oni imaju američkog vlasnika koji kao i Kronki ima u svom posedu i klubove iz drugih sportova. Pametna prodaja i kupovina kao i dovođenje Klopa se pokazalo kao dobra stvar. Posle tri godine u klubu Klop doduše nije još ništa osvojio ali je igrao finala LK, LE i LŠ a trenutno su prvi na tabeli.
Emeriju će pored vremena biti neophodna i pomoć vlasnika kluba ali… U toku je zimski prelazni rok tokom koga se nećemo dobro provesti jer navodno nema dovoljno para za neka bitna pojačanja već samo za neke pozajmice…a para ima, lažu ako govore da je drugačije. Ja sam sve živo pamtio u vezi sa Arsenalom kada je fudbal u pitanju ali ne i kada su u pitanju visine transfera, plata ili bilo šta drugo u vezi sa kintom. To me nikada nije zanimalo niti mi je ulazilo u glavu ali realnost je takva. Zato ponekad ispratim ekonomsku situaciju na Swiss Ramble i on je dao spisak klubova u kojem se otkriva koliko su vlasnici dali svojih para, znači direktno iz džepa u svoj klub u poslednjih deset godina. Kronki je dao nula funti. Međutim, treba se setiti da u vreme kada je Kronki došao rečeno je da će se klub finansirati isključivo od sopstvenih zarada što je po mom mišljenju sasvim u redu ali je problem što se nije zarađivalo kako treba i koliko treba. Kažem da jesam apsolutno za takvu ekonomsku politiku fudbalskog kluba jer je sramotno da budućnost kluba (i miliona navijača) zavisi isključivo od dubine novčanika odnosno od toga da li i koliko taj bogataš zaista voli klub koji vodi, odnosno da li je stipsa ili ne.
Jedan od osnovnih problema Arsenala i to baš u poslednjih desetak godina je loša transfer politika tokom koje je izgubljeno, a nije moralo, oko dve stotine miliona funti. Što zbog toga što se dozvoljavalo da pojedini igrači dođu do poslednje sezone po ugovoru i na kraju odu za dž ili zbog loših kupoprodajnih odluka što je potpuno neverovatno za jednu veliku i bogatu firmu kakva je Arsenal. Novim ljudima u klubu koji su zaduženi za takve stvari je to jasno sudeći po njihovim izjavama i sada će se i po tom pitanju duže vreme čekati da se sve ove greške poprave. Primeri tih grešaka su odlasci Gnabrija, Vilšira, Vojćeha, Sančeza odnosno najverovatniji odlasci Velbeka i Ramzija i za sve to smo dobili petnaest miliona funti i Mihtarijana. Greške se nastavljaju sa Ramzijem koji će za ništa da ode u Juventus a već odavno mi je jasno da nešto smrducka na relaciji Unaj – Mesut pa neće verovatno ni to na dobro da izađe, barem ne za Arsenal.
E pa jedan od tih novih ljudi u Arsenalu je izgleda odlučio da mu je svega dosta. Taman kada sam pomislio da osobe takvog renomea i iskustva poput Unaja, Raula i Svena ne bi došli u Arsenal da im nisu date garancije da će moći nesmetano da se bave svojim poslom, jedan od njih je počeo da pakuje kofere i tako poslao svima nama jeziv znak za uzbunu. To je Sven Mislintat, navodno zbog neslaganja sa transfer politikom Sanjeja ali mislim da se tu još mnogo toga krije i da je moguće da je Emeri daleko veći autoritet (Venger) nego što bi se to na prvi pogled reklo. Bilo je govora da bi Svena mogao da zameni naš bivši igrać, Edu, ali izgleda ništa od toga. Direktno usred krize i jezivog rasporeda primili smo još jedan udarac. Arsenalu se priključio Ben Neper koji će imati ulogu menadžera za pozajmice, odnosno vodiće računa o tome kakav je progres naših igrača koji su na pozajmicama u drugim klubovima. Setili se.
Godina je počela očekivanom pobedom nad Fulamom. Bio sam srećan kada su se vratili u PL jer pored toga što imaju sjajan stadion znao sam da nas čeka skoro sigurnih šest bodova plus popravljanje gol razlike. 9 – 2 računajući oba ovosezonska meča a Saka je upisao svoj debi u PL ali ako počnemo da se hvalimo pobedama nad Fulamom onda je jasno u kom smo stadijumu.
Arsenalovo, a i moje, omiljeno takmičenje smo započeli rutinskom pobedom nad Blekpulom čiji navijači su jednim delom bojkotovali meč u znak pobune protiv vlasnika Ojstona koji izgleda kao da ide iz orgije u orgiju. Tako se to radi kada nezadovoljstvo prekipi ali kao što sam ranije rekao sumnjam da će dovoljan broj Ganera da se digne a problem bi bio i u tome što bi se uvek našlo dovoljno ljudi da makar delimično ispuni Ešburton pa nisam siguran da bi bilo kakvi protesti bili delotvorni a i navijači Blekpula se bune već skoro četiri godine pa ništa. Unaj je izbacio solidan tim na Blumfildu uz ponekog klinca a jedan je dao i dva gola, Džo Vilok, proizvod naše škole i po meni možda i najveći talenat od svih omladinaca. Solidan početak kampanje za razliku od prošle godine kada smo ispali od Foresta.
Kada smo kod klinaca treba reći da se i Fredi muči jer je U23 tim u jako lošoj formi pa u poslednjih šest mečeva imaju samo jednu pobedu i to od pre neki dan kada je posle dužeg vremena zaigrao Mavropanos.
Klinaca neće biti ili barem ne bi trebalo da ih bude u sledećoj rundi FA kupa jer smo od svih mogućih klubova izvukli Mančester Junajted koji je, gle čuda, baš sada ušao u formu. Ole Gunar ih vadi iz govana i to dosta uspešno pa su nas i stigli na tabeli iako je ne tako davno izgledalo da je to skoro pa nemoguće. Sreća je što ih dočekujemo na Ešburtonu i u najavi je ogroman i potpuno neizvestan meč pa nam se sada namestilo da u roku od šesnaest dana igramo sa oba Mančestera i sa Čelsijem u, najblaže rečeno, čudnoj atmosferi. Jedina olakšavajuća okolnost je što dva od ta tri meča igramo na Ešburtonu i što je situacija sa povredama nešto bolja. Ako nas Sarijeva ekipa sutra tuče, trka za LŠ preko prvenstva je završena.
Počeli smo sa Vest Hemom period iz koga ne izlazimo iz Londona sve do kraja meseca…i to kako smo ga počeli. Još peku rane od Sparsa i Skauzera a stigla je nova porcija soli. Kao da je tekma potpuno nebitna, kao da je kraj sezone i da se svi polako spremaju za odmor. Bedna, nikakva, džiberska igra. Kao da je odjednom u pitanju tim koji je digao ruke od svega iako smo do skoro imali dvadeset i dve tekme bez poraza. Gde nestade ona ekipa koja je pre samo mesec i po dana razvalila Sparse?
Jedina dobra stvar se desila pre dve nedelje kada je Liverpul izgubio od Sitija pa je i dalje samo jedna ekipa Nepobediva a usred ove januarske papazjanije skoro je promakla objava Čeha da na kraju sezone odlazi u penziju. Znači da ćemo morati da tražimo drugog ili trećeg golmana ukoliko Emi nije po volji Unaja a mora se još proveravati Leno koji mi deluje da je zaista dobar ali ne znam u kakvom se sada psihičkom stanju jadnik nalazi posle toliko primljenih golova za koje uglavnom nije kriv.
Sve u svemu situacija je poprilično loša i ne obećava mnogo, bar ne u skorije vreme, pa dopalo se to nama ili ne, a ne dopada nam se, treba se pripremiti na duge godine i mukotrpne pokušaje da se Arsenal vrati tamo gde mu je i mesto. Želeo bih i da osvojimo bitne trofeje dok još koliko – toliko normalna fudbalska slika vlada svetom jer je Venger ne tako davno izjavio kako očekuje u bliskoj budućnosti potpuni pad trenerskog uticaja i smatra da će na poluvremenima navijači svojim glasovima da menjaju igrače. To je zaista jeziva prognoza u koju na žalost mogu da poverujem.
Teško je reći bilo kom Ganeru na svetu da se naoruža strpljenjem jer smo ga imali već desetak godina i ništa značajno se nije promenilo. Glavni krivac jeste Kronki ali ne može nikako da bude i jedini. Tokom tih desetak godina mnoge su greške pravljene i sada ih je nemoguće preko noći ispraviti. Greške su pravili i Venger i Gazidis i to krupne, možda je i Unaj pravio greške, formacijske i interne, ali se nadam da će ostati još barem dva letnja prelazna roka osim ako tek sada nije shvatio u šta se uvalio.
Znači umesto da se polivamo benzinom, zabijamo eksere u oči, čupamo zube, mi ćemo lepo da čekamo.
“Waiting with tears in my eyes, weeping for the memory of a life gone by…”
OOH TO BE A GOONAH!