Ostalo je još tek nešto više od dva meseca do kraja sezone i dok se nesrećni, siromašni, nevoljeni, usamljeni, gladni i žedni igrači oporavljaju od teških udaraca, možda je vreme da se mi umesto njih podignemo, obrišemo prašinu i da uzdignute glave, makar i glumeći da smo skupili snagu, podržimo klub do kraja. Mora da se ubrizga doza optimizma, direktno u venu. Ne bih da zvučim previše patetično ali Arsenal nije ni Venger, ni Kronki, ni Volkot, već smo to mi. Biće vremena za svađe i podele na one koji podržavaju Vengera, na one koji su protiv njega ali i na treću struju koja je samo apatična i koja se još uvek nije ni opredelila po tom pitanju. Kod mene apatija smenjuje bes i obrnuto tako da, kao što rekoh prošli put, možda mi zaista treba profesionalna pomoć. Ako vas Arsenal ne odvede u bolnicu za bolesti zavisnosti onda će vas odvesti u ludaru. Od izvora dva putića…
Broj onih koji marširaju protiv Vengera, ponekad i na krajnje neukusan način, je i dalje mizeran. Ljudi koji su bili na Ešburtonu na mečevima protiv Hala, Bajerna i Linkolna svedoče da su u pitanju jako male grupe ljudi. Ni prošlih sezona ti skupovi nisu delovali ozbiljno ni masovno pa i ne mogu da imaju neki veći efekat. Ali to je sada naša slika koju šaljemo u svet. U svakom slučaju Boro Primorac je ne samo demantovao svoj odlazak u Tursku već je rekao da ni Venger nema nikakvu nameru da ode sa Ešburtona i ocenio da su neki navijači i neki bivši igrači Arsenala koji traže ostavku Vengera nezahvalni.
Koliko god trenutno možda izgledalo teško i malo verovatno da ćemo uzeti rekordnu FA kup titulu i(li) obezbediti učešće u LŠ i sledeće sezone ništa nam drugo ne preostaje nego da skupimo i poslednji atom snage i da stanemo uz klub za koji, zbog svih naših grehova, navijamo. Ako već fudbaleri kojima kinta izlazi na uši ne mogu i ne smeju da se pogledaju u ogledalo, možda mi još uvek imamo snage da se pogledamo u bore koje nam brzinom svetlosti šaraju lica. U inat svima i svemu.
Idemo na Vembli 23. aprila i to je sada za nas utakmica sezone. Ekipe koje su obezbedile polufinale kupa su takve da koga god da smo izvukli bilo bi jezivo teško ali možda nam Siti u ovom trenutku i najviše leži iako su uz Čelsi u najboljoj formi u poslednjih šest kola a sa njima ćemo u aprilu igrati i u PL na Ešburtonu. Prštaće na sve strane u polufinalu a eventualno finale sa Čelsijem ili Sparsima je nešto što tera vodu na usta i diže pritisak na maksimalu. Zapravo ako budemo igrali u finalu sa Sparsima, što bi bilo i prvo FA kup finale sa njima ikada, Vembli će da eksplodira. 100%.
Ali pre pre pritiska i eksplozija koncentracija na borbu za drugo, treće ili četvrto mesto u PL. Rani subotnji termin nas vodi na Hotorns kod starog znanca Pjulisa koji je sa Albionom na izuzetno visokom osmom mestu na tabeli. Izgubili su poslednje dve tekme od Palasa i Evertona bez datog gola i eto i njima šanse da baš protiv nas prekinu mini seriju slabih rezultata. Ali eto i nama šanse da pred pauzu dođemo sebi, prikažemo dobru igru i osvojimo tri izuzetno važna boda. Ove sezone Albion ima jako loš skor sa ekipama koje su ispred njih a i mi smo ih dobili krajem prošle godine doduše jedva. Nalazimo se na petom mestu na tabeli ali imamo i tekmu manje od ekipa koje su ispred nas odnosno dve manje od Liverpula. Ne mogu da podnesem kada dođe do takve situacije koja nam i u psihološkom smislu ne ide na ruku. April nam je prenatrpan a imamo još čak tri tekme koje treba negde udenuti. Verovatno će se nabiti u maj. Ostalo nam je još najmanje trinaest utakmica do kraja sezone.
Venger je protiv Impsa izbacio izuzetno jak tim ne bi li im pobeda podigla samopouzdanje i povratila ih od jezivih gafova. Arsen je posle meča proveo i čuku i po u fudbalskim razgovorima sa braćom Kauli i još jednom pokazao onu džentlmensku stranu koja se sve manje primenjuje u fudbalu. Imali smo sreću što smo u osmini i četvrtfinalu FA kupa igrali protiv petoligaša jer bi inače bilo svašta. Da li je atmosfera u timu sada bolja videćemo na Hotornsu i uopšte u aprilu kada nas čeka veliki broj teških utakmica. Situacija sa povređenim igračima je dobra, Mohamed se već sada vraća a jedino su pod malim znakom pitanja Kiran i Okslejd ali će i oni biti spremni za april, tako da u završnicu sezone ulazimo sa kompletnim timom, minus Santi, i povrede sada ne mogu biti nikakav izgovor.
OOH TO BE A GOONAH!