Posle poraza na Lejnu dobili smo četiri utakmice uz gol razliku 10 – 1 a i taj jedan nam je dat rukom. Znači kada vrag odnese šalu, kada počne da gori pod nogama onda ipak može da se igra pametno, odgovorno, požrtvovano pa i lepo i da se prekine fušerana u odbrani. Nismo mi u ove četiri tekme igrali fantastično niti su nam protivnici pružali nezemaljski otpor ali se pokazalo, ne po prvi put, da Venger može da animira ekipu uglavnom samo onda kada je svima jasno da su pobede imperativ. Da se makar ovako igralo u prvih tri meseca ove godine sada se ne bi spremali za Ligu Evrope.
Posle Junajteda smo dobili neambiciozni i defanzivni Sautempton kada je Aleksis poslao odbranu Svetaca i po rekbu i po izvod iz matične knjige rođenih i koliko čujem još se nisu vratili a onda je konačno pobeđen Stouk na Britaniji i zapušena su ogromna usta njihovih navijača koji su već godinama nemilosrdno vređali Vengera i Ramzija i još ponekog. Žiru ih je otvorio i zatvorio dok su između toga Ozil a naročito Sančez pravili šou. Kod drugog gola Aleksis je pronašao jedini mogući otvor, nešto veći od prečnika lopte, između Stoukovih igrača i asistirao je Mesutu koji je majstorski završio akciju da bi se kasnije Sančez povredio ali je baja pomislio da bi pre nego što izađe mogao da i on da gol pa ga je i dao…i izašao. Ta slika se nikako nije mogla dopasti Potersima kojih je pred kraj bilo više oko nego na stadionu. Samo mi je žao što divnu predstavu nije još i Rambo krunisao golom, a malo je falilo, pa da poniženje Potersa bude kompletno.
I na kraju je posle milijardu šuteva u i oko gola pobeđen tim koji sam video u Čempionšipu još posle prvog kola. I opet je Sančez dao golove a jedan čak i glavom. Prva akcija je bila seksi – Džaka, Ozil, Sančez. Zaključujem da nam fali više seksa na travi pa, ako smem da primetim, i više silovanja.
Evo nas na kraju sezone u PL. Još jedno kolo, još jedna utakmica i sezona 016/017 odlazi u istoriju. Sezona koja bi lako mogla da nam se ureže u sećanje kao jedna od najgorih od kada je Venger na čelu ako ne i najgora. Poslednji put kada smo ligu završili na petom mestu bila je godina 1996. Davno. Ostala nam je tekma protiv Karamela na Ešburtonu koji je zvrjao opasno prazan protiv Sanderlenda. Ako ih dobijemo i ako Boro nekim čudom uzme na Enfildu makar bod, nastavićemo uglavnom bolnu sagu u Ligi šampiona. U suprotnom eto nas u LE. Postoje još neke prilično sulude kombinacije koje nas čak vode u plej of za četvrto mesto ali ne bih o tome. I iskoristimo ovu priliku da se podsetimo poraza u prvom kolu baš od Liverpula. Nije to bio prvi put da u sezonu ulazimo skoro potpuno nespremni sa nekim igračima koje tek što smo otpakovali kao da mislimo da ima mnogo vremena da se greške isprave. E pa eto, sada možemo da konstatujemo da nas je možda baš taj poraz koštao Lige šampiona. Velika cena.
Biće jako teško navići se na Ligu Evrope koju ja uglavnom nisam ni gledao sve ove godine. Ja ni LŠ ne nastavim da gledam onog trenutka kada Arsenal ispadne. Dovoljno je reći da je Sevilja tim koji je odneo svu slavu tog takmičenja u poslednjih desetak godina. Kao ni LŠ mi nismo ni LE ili Kup UEFA nikada osvajali iako su i Sparsi pa čak i Ipsvič to radili. Sećam se poslednjeg finala 2000. protiv Galatasaraja kada penale nisu iskoristili Šuker i Vijera. Do sada smo mogli u Vengerovoj eri da osvojimo oba evropska takmičenja i Liga kup da smo dobili ta tri finala i sada bi bili mirni. Barem bih ja bio miran.
Bližimo se ovosezonskom finalu LŠ u kome će Juventus igrati svoje deveto a Real svoje petnaesto finale dok smo mi igrali samo jedno jedino i to bez uspeha. Primećujem, pognute glave i crven u licu, da se nalazimo na marginama evropskih takmičenja od kada su ona osnovana pa do današnjih dana i to je i najveći problem fudbalskog kluba Arsenal u poslednjih pedesetak godina. Čak i Vila ima osvojen Kup šampiona. Da ne govorimo o Liverpulu, Forestu, Junajtedu…Nikada nećemo biti kompletni bez te titule. Uvek će jedan bitan deo slagalice da fali. Mi smo najveći klub Evrope koji nije uspeo da je osvoji.
To je problem kome se u sledećih desetak godina mora posvetiti specijalna pažnja. Predugo smo skrajnuti u Evropi da bi se to više moglo tolerisati. Mnogi Ganeri su otišli u večna lovišta a da nisu osetili kako je kada se osvoji titula Lige ili Kupa šampiona. Mnogi. Ipak stvari moraju prvo u kući da se počiste pa da se krene od Premijer lige pa tek onda se može razmišljati o nekom značajnijem rezultatu u Evropi. Sada to deluje kao nešto što je jako daleko jer je i Abramoviču trebalo skoro deset godina da uzme LŠ dok je gospodi koja drže Siti to još uvek samo san. Problem je što mi sada ne delujemo kao tim koji je počeo da pravi ekipu za velika dela nego više kao tim koji je u nekoj čudnoj nedorečenoj tranziciji ili nešto slično ili slično nešto ili…
Niti još znamo ko će nam voditi ekipu sledeće sezone, niti kako će ta ekipa da izgleda. Da li su ova poslednja četiri gola Aleksisa bili zapravo pesma odlazećeg labuda, da li će se i za koliko prodati Gibs, da li će Mesut rešiti da ostane čak iako Sančez eventualno ode, da li će Volkot biti i dalje Ganer, ko će nam biti golmani u sledećem periodu, da li će Santi moći da odigra makar još jednu sezonu u stilu, da li će se prodati slabo iskorišćeni Lukas, da li će Elneni konačno dobiti mesto u timu koje zaslužuje… Mnogo pitanja bez odgovora dok aviončići iznad stadiona lete i lete. (Da sam paranoični Srbin pitao bih se ko plaća čorbu za te avione jer vidim da su se i lešinari pojavili iznad Ešburtona ali pošto sam neparanoični Kinez onda ništa)
Sa druge strane mogu da razumem Vengera što ne želi da saopšti javnosti odluku o svojoj budućnosti pogotovo od trenutka kada smo saznali da ćemo igrati finale jer nikako nije dobro poremetiti tim pred veliku utakmicu. Da je Venger rekao šta će biti sa njim nastao bi, u oba slučaja, veliki haos u javnosti i to bi sigurno u određenoj meri napravilo pometnju u ekipi i mnogi igrači i njihovi agenti bi u skladu sa odlukom počeli da razmišljaju o tome šta, gde i kako dalje. Zato sačekajmo još malo da prođe 27. maj pa da vidimo kakva će se čudesa desiti. Bitno je da pobedimo Everton i da sa pet vezanih pobeda odemo na Vembli.
Još šest dana do finala.
OOH TO BE A GOONAH!