Niz od šest mečeva sa Kosijelnim, Mustafijem i Monrealom bez primljenog gola se okrutno završio prošle subote i Venger je sa pravom bio ljut i razočaran. Ljut zbog nepristojnih grešaka odbrane i razočaran što i pored dobre igre nismo uzeli ni bod ali kada u bilo kom derbiju gubiš 0 – 2 posle samo desetak minuta ne može se ništa drugo ni očekivati.
Imali smo šansu da se približimo Junajtedu na samo jedan bod, da pobegnemo Totenhemu na čak šest bodova i da nastavimo niz pobeda na domaćem stadionu ali se to, gle čuda, nije desilo. Nije uopšte slučajno što je baš Junajted tim koji je broj jedan na mojoj crnoj listi, što su mi kao trn koji već godinama ne mogu da izvadim iz oka. Od kada je Venger preuzeo Arsenal uglavnom imamo velike, velike probleme sa njima i prosto nemamo dugotrajniji lek za njih. Utakmice sa njima su skoro uvek na krv i nož i skoro uvek se završe onako kako njima odgovara često i uz penale, naše povrede, kartone, šamare, idiotski primljene golove, nemoć i bes i nije naravno uopšte ni čudno što su baš oni prekinuli naš trijumfalni niz i zaustavili nas na četrdeset i devet tekmi bez poraza. Sama činjenica da u periodu od novembra 2007. do novembra 2014. imamo samo DVE (2) pobede nad njima u svim takmičenjima i to obe na našem terenu je nestvarna i ponižavajuća.
Kad god slučajno na ulici, u kafani ili u kladionici čujem da neko izgovori Aleks ili djavo, Rajan, Pol, Rio, Traford, Žoze, Erik, Ešli, Antonio, Dvajt, Geri, Ole, Vejn meni celo telo počne nekontrolisano da se grči kao kada neki drugi ljudi čuju reči – požar, zemljotres ili pazi metak. Čak i sada kada nam niko nije uzeo ni bod na Ešburtonu u PL, kada smo ih dočekali u dobrom raspoloženju, kada je Lakazet ipak bio u postavi, kada smo imali lakši raspored od njih posle derbija i kada smo se vratili u igru posle 0 – 2 samo pokazuje da kako god da se okrene ili obrne, mi smo ti koji popuše u duelima sa njima. Skoro uvek…ili što Ganerbloger reče – Mi smo ih razbili, oni su nas pobedili. Tom ima Džerija, Doroti ima zlu vešticu, Totenhem ima Arsenal, Sejlor ima Bobija a mi imamo Junajted. Pitam se samo ima li kraja tom mučenju? Frenk Zapa kaže da nema.
Posle Junajteda došao nam je Bate i popio šest komada pred najmanjom posetom na Ešburtonu od kada igramo na tom stadionu. Belorusi su demolirani uz nekoliko sjajnih golova a po jedan su dali čak i Debuši i Elneni. Ooooospina je veći deo duvao u prste jer niko nije duvao ka njemu a ispred njega su ovog puta bila četvorica u odbrani dok je Vilšir ponovo odigrao odlično pa je i Venger ocenio njegovo izdanje kao najzrelije od kada je u Arsenalu.
Sada nam slede tri utakmice u roku od samo sedam dana protiv ekipa koje se bore ili će se boriti žestoko za opstanak u Premijer ligi – Sveci, Čekićari, Svrake a na prve dve gostujemo. Potencijalno najveća opasnost leži u prvom gostovanju jer smo znali da kiksnemo protiv Sautemptona u poslednje vreme dok su nam Vest Hem i Njukasl redovne mušterije i u poslednjih deset godina imamo samo po jedan poraz od njih ali rana od poraza protiv Junajteda je toliko sveža da će Venger morati da iz svog čarobnog šešira izvadi specijalni lek ne bi li podigao igrače iz rupe u koju su se sami gurnuli. Samo devet ili minimalno sedam bodova iz te tri utakmice bi bili prihvatljiv melem pred četvrtfinale Liga kupa.
Uopšte, raspored do kraja godine je pretrpan i igraćemo skoro svaki treći dan po tekmu. Sledi pauza od LE tako da Venger neće više imati priliku da u tom takmičenju odmara veliki broj igrača već će morati pažljivo i pametno da rotira unutar takmičenja u prvenstvu. Dobro je i gotovo neverovatno što u ovaj niz skoro isključivo PL tekmi do kraja godine ulazimo sa maltene potpuno zdravim timom. Liga Evrope se nastavlja sredinom februara a žreb je u ponedeljak, 11. decembra. Određeni broj kvalitetnih timova je otpao iz LŠ i neki od njih nam mogu praviti velike probleme do finala ili u finalu a pre svih Napoli. Tužno je što je čak pet PL timova uspelo da uđe u nokaut fazu LŠ, pa čak i Sparsi, dok se mi valjamo po pesku periferije.
U FA kupu idemo na Siti Graund i to će biti tek šesti put da igramo sa Forestom od kada je Venger na klupi Arsenala uz samo jedan poraz baš u njegovoj prvoj sezoni a u Forestu je i naš bivši igrač Arman Traore…Far have I travelled and much have I seen, Goodison, Anfield are places I’ve been, Main Road, Old Trafford still echo the sound, Of the boys in the red from the City Ground…
U prvoj utakmici šesnaestog kola Vest Hem je pobedio Čelsi i ako uzmemo tri boda na Svetoj Mariji približavamo se ekipi sa Bridža na samo jedan bod…Znam da je još rano ali sam već počeo da se nervozim zbog toga što Siti još nije izgubio jer stvar na koju sam najviše ponosan kada je Arsenal u pitanju je, naravno, sezona kada nismo izgubili nijednu tekmu na putu do titule. Siti treba da izgura još dvadeset i tri tekme bez poraza. To je nemoguće, jel’ tako?
OOH TO BE A GOONAH!