Stadion: Etihad
Poseta: 54.286
Arsenal: Čeh, Beljerin, Kosjelni, Monreal, Kolašinac, Džaka (Žiru 78), Kokelan (Lakazet 56), Remzi, Ozil, Ivobi (Vilšer 78), Sančez; menadžer A. Venger
M. Siti: Ederson, Delf, Otamendi, Stons, Volker, de Brujne, Fernandinjo, Silva, Sane (Silva B. 87), Aguero (Hesus 62), Sterling (Gundogan 78); menadžer P. Gvardiola
Sudija: M. Oliver
Strelci: Lakazet (65) za Arsenal, de Brujne (19), Aguero (50 iz penala), Hesus (74)
Žuti kartoni: Monreal, Lakazet, Kosjelni, Džaka, Sančez, Ozil (Arsenal), Otamendi (M. Siti)
Statistika:
Posed lopte: Arsenal 41% : 59% M. Siti
Šutevi: Arsenal 6/3 : 9/5 M. Siti
Korneri: Arsenal 5 : 5 M. Siti
Ofsajdi: Arsenal 3 : 3 M. Siti
Faulovi: Arsenal 15 : 15 M. Siti
Dodavanja: Arsenal 436 : 616 M. Siti
Željno sam očekivao ovaj meč kako bih najzad video gde smo i čemu da se nadamo. I baš smo tamo gde sam i očekivao – van trke za titulu i ove sezone. Ali da budemo realni, koliko para, toliko i muzike, ili još bolje prema svecu i tropar. Bili smo ravnopravni samo prvih deset minuta, a posle smo imali tek po neku akciju između kojih je znalo da se nakupi podosta minuta. Uprkos činjenici da smo treći gol primili iz očiglednog ofsajda, kao i da će biti onih koji će da se žale na dosuđen penal, poraz i rezultat su realni prikazanom na terenu. Da su igrači Sitija bili prisebniji u prvom, te da Čeh nije bio čudotvorac u drugom, bio bi to mnogo ranije odlučen meč, sa ubedljivijim rezultatom u korist domaćina. Žargonski rečeno, smešila se petarda.
Siti je krenuo ofanzivno i prvu šansu stvorio već u drugom minutu, Arsenal je zapretio dva minuta kasnije, pa opet u devetom minutu, a Siti uzvraća u jedanaestom. A onda presing Arsenala prestaje i Siti kreće sa organizovanim i tečnim napadima ka Čehovom golu. Posle prave opsade Arsenalova odbrana je kapitulirala u 19. minutu. Novi napadi se nižu, a u 35. minutu Sterling je, na sreću igrača Arsenal, nije realzivao napad 2 na 1. Kosjelni je u 38. minutu zamalo postigao autogol. Za to vreme na sredini smo potpuno nepovezani, pasovi su bili neprecizni, igralo se bez ideje. Tek na samom kraju poluvremena sjajan prodor Sančeza, on pronalazi Remzija u kaznenom, koji šutira kroz noge protivniku, ali pravo u golmana. Pretpostavljam da su igrači Arsenala odahnuli kada je sudija odsvirao poluvreme i bili više nego zadovoljni rezultatom, uprkos činjenici da su gubili.
Nada u preokret je trajala cela četiri minuta, jer je posle odlične lopte za Sterlinga koji je utrčao taman da izbegne ofsajd, Naćo skrivio penal. Prestrogo ili ne, ali činjenica je da nam je odbrana bila izigrana i da nije bilo guranja, gol je bio neminovan. Na prvi Arsenalov potez u drugom poluvremenu čekalo se do 55. minuta, kada je odlično šutirao Ivobi, golman Sitija je teškom mukom odbranio, a njega i loptu je pod faulom iza gol linije ubacio Remzi. Lakazet (ostaje dilema zašto nije počeo utakmicu od samog starta) je uneo malo živosti i u 65. minutu, nakon dodavanja Remzija strahovitim šutom smanjuje rezultat. Da ostanemo u igri još neko vreme potrudio se u dva navrata, nakon šuteva posle kornera, Petr Čeh čarobnim intervencijama.
Ali više od toga igrači Arsenala nisu uradili. Treći gol iz ofsajda su primili u 74. minutu. U pojedinim momentima osećalo se kao da imamo igrača manje na terenu, a pojedini igrači su i igrali tako da je možda bolje da smo igrali bez njih. Ali, uprkos očiglednim lošim igrama pojedinaca ne očekujem neke velike rezove u ekipi, jer za to je potrebno da imate trenera koji zna šta hoće i koji drži konce u svojim rukama, a ne dedu koji dopušta sve unučetu, samo da se ono ne ljuti i plače, ljubi ga deda. Znači prvenstvo ćemo da igramo rekreativno pokušavajući da se domognemo svog tradicionalnog pehara za osvajača 4. mesta. Ostaju nam kupovi i Liga Evrope, koje, uzgred igramo sa rezervnim timom, što i ne daje neku osnovu za optimizam. Ne bojte se braćo, dobro biti neće…