April – Siti, Vest Hem, Palas, Boro, pa opet Siti, Lester, Sparsi…i sve to u dvadeset i devet dana. Trebali su da nam dodaju još koju tekmu pa da igramo svaki dan. Da se ubijemo od fudbala.
Nikada nisam voleo ove pauze koje nas udaljuju od Arsenala i od pravog fudbala ali sada je pauza bila neophodna. Fudbal je počeo da me plaši. Kada iz parka u komšiluku čujem kako neko dete zazviždi u pištaljku ja pomislim da počinje tekma pa mi se podigne kosa na glavi a otkucaje srca merim po Merkalijevoj skali. Nekada sam dočekivao svaku tekmu Arsenala kao praznik a sada idem ka televizoru kao da ću da gledam utakmicu sa električne stolice.
Venger je imao pune dve nedelje da razmišlja kako da podigne tim jer je i njemu jasno da ulazimo u odlučujući period ove sezone. Završnica počinje. Prostora za greške više nema. Svaka će da se plati debelo. Tabela Premijer lige dugo nije ovako zastrašujuće izgledala. Ne samo da smo šesti nego su i Sparsi i Junajted ispred nas. Kao da gledamo neki predugačak i loš film u nadi da je scenarista makar kraj uradio kako treba.
U igri je čak osamnaest bodova u aprilu, kada je PL u pitanju, i finale FA kupa. Znači ima itekako za šta da se igra. Motivacija je jasna, povreda skoro i da nema, umor jedva i da postoji. April počinjemo protiv Sitija koji je u najboljoj formi u PL ako računamo poslednjih šest utakmica. Nemaju poraz u tom periodu uz samo dva primljena gola dok mi imamo samo dve pobede uz čak dvanaest primljenih golova. Dakle jasno je ko je favorit bez obzira što igramo na Ešburtonu.
Pomenuo sam pre izvesnog vremena da proklinjem dan kada smo otišli sa Hajberija i upravo je, između ostalog, i o tome u intervjuu Newsweek-u govorio Zavije Rivoar, novinar koji je još pre deset godina napisao autorizovanu biografiju Arsena Vengera – Mislim da je Arsenal izgubio dušu onog dana kada su napustili Hajberi…Kao da su drugi klub otkada su napustili taj stadion i delovi duše i srca Vengera su ostali upravo na Hajberiju. Uvek sam govorio da vlada velika nostalgija kada je Hajberi u pitanju i da nikada nisu trebali da napuste taj stadion. Mrzim ove moderne stadione koji ne znače ništa, samo pare i posao.
Rivoar koji, kako sam kaže, ima ogromno poštovanje prema Vengeru, takođe smatra da je bolje bilo da je Venger otišao baš tada, na vrhuncu karijere, kada je Arsenal prešao na novi stadion. Tada su ga tražili Bajern i Real ali Venger nije hteo da ode jer je gotovo sam napravio novi stadion i želeo je da i na tom stadionu postigne velike rezultate. Rivoar pominje i britansku osovinu u tom Arsenalu koja je zapravo držala čitav klub i da su baš oni čuvali taj duh Arsenala. Razmišljajući o tome čini mi se kao da je Venger, u nadi da će se taj duh vratiti, kupovao Remzija, Vilšira, Okslejda, Dženkinsona, Volkota, Velbeka, Gibsa. Međutim izgleda da ipak postoji razlika između njih i Parlora, Kiona, Adamsa, Diksona, Vinterburna, Simana, Rajta, Bolda. Upravo ovaj poslednji je po mom mišljenju trebalo da koliko – toliko vrati taj duh ali mu to nije pošlo za rukom.
A da, francuski novinar me je kupio jednom rečenicom za ceo život – Lično ne volim Fergusona, ne volim tog čoveka. Bravo care Rivoare!
Kada smo prešli na Ešburton ja sam verovao, nadao se, da ćemo nastaviti tamo gde smo stali ali ništa od toga. Deset godina smo na novom stadionu i uzeli smo samo dva FA kupa. Malo. Ali povratka na stari stadion nema. To je završena priča i sada mora da se smisli kako dalje. Sada mora da se na Ešburtonu napravi novi Hajberi, da se u ovaj Arsenal, koji očigledno nema kičmu, nema fizionomiju, nema srce ni dušu, sve to ugradi nekako i da se krene u jednu novu avanturu na zdravim osnovama.
Peri Grouvs, koji je gostovao kod Arsblogera, kaže da misli da je jedan od glavnih razloga što Venger i Arsenal otežu odluku o tome ko će voditi klub i naredne sezone zapravo situacija oko stručnog štaba jer se smatra da se štab mora ojačati i da je jedan od ljudi koji bi mogao da se vrati u Arsenal Patrik Vijera pa se čeka da se ta dva saopštenja istovremeno objave. Videćemo ali Pedi je naravno upravo bio deo tog velikog Arsenala pa i ima logike da on bude jedan od važnijih šrafova u izgradnji nekog novog Arsenala. Sve je još pod velikim znakom pitanja i ostaje da još malo sačekamo da vidimo šta se skuvalo u kuhinji na Ešburtonu dok je skoro 80 % članova udruženja Arsenalovih navijača (AST), od njih oko hiljadu, glasalo da Venger ne produži ugovor.
Ali pre svega pred nama je utakmica koja bi do pre deset godina bila dobijena i pre nego što je počela, ako bi Siti uopšte i igrao u prvoj ligi, a sada je veliki derbi i tekma koja bi mogla makar malo da zaleči duboke rane posute solju…Arsenal – Mančester Siti.
OOH TO BE A GOONAH!