Komšinica se spustila na Ešburton uparađena a vratila se unakažena, raščupane kose, iscepane haljine i polomljenih štikli, pokisla od kiše i sramote. Kosijelni je odigrao svoj 300. meč za nas a Lakazet i Kolašinac svoj prvi derbi severnog Londona i bilo je fenomenalno. Tempo tekme je bio ubitačan skoro sve vreme i maltene mi je palo na pamet da je Venger, verujući da nema šanse da pobedimo i Siti i petlove, svesno žrtvovao utakmicu na Etihadu da bi imao potpuno spreman tim za Totenhem a tri boda su više i od dva remija.
Mustafi koji je prošlog leta bio skoro na izlasku iz Arsenala i koji je bio pod znakom pitanja i za derbi, ne samo što je dao prvi gol nego je odigrao jedan od najboljih mečeva od kada je došao. Sjajni Lolo i neprekidno dobri Monreal, Rambo na kokainu a imali smo i retku priliku da vidimo trojac u ofanzivi u pravom svetlu a pitanje je koliko ćemo još dugo moći da ih gledamo zajedno.
Red šlaga, red fekalija. Onda smo otišli u Keln, gde je Per Mer debitovao pre četrnaest godina, i odigrali još jednu bezveznu tekmu u LE i izgubili posle faula koji se ne bi sudio ni u košarci. Dominirali pa izgubili. Trebalo bi izmisliti novi fudbalski termin za onakvu dominaciju protiv ekipe koja je dala četiri gola u Bundes ligi na dvanaest mečeva jer je dominacija ipak prejaka reč. Na kraju su nam dali gol na jedini mogući način a mi njima ni na jedan način. Sva sreća pa nije bilo povreda a dobra stvar je i što smo videli Čejmbersa i to u malo drugačijoj ulozi.
Ja godinama već ne pratim LE pa tek sada vidim jasnu razliku između tog takmičenja i onog u kome smo igrali pre toga. Kvalitet je drastično pao i posle dve uvodne, zabavne ali neozbiljne tekme došle su tri koje se zaboravljaju. A ostala je još jedna, za nas potpuno rezultatski nebitna utakmica ali treba valjda misliti i o ugledu kluba koji se ovakvim predstavama srozava.
Kao što već znate u klub je došao Sven Mislintat, glavni skaut Borusije Dortmund koji je i najzaslužniji za njihovu renesansu kada je iz japanske druge lige prvo doveo Kagavu pa onda i ostale – Blaščikovskog, Humelsa, Bendera, Subotića, Levandovskog a kasnije Obamejanga, Dembelea i Herera. Dolazak čoveka koga zovu “Dijamantsko oko” koji će, sudeći po novoj tituli, raditi i nešto više od čistog skautinga je prilično dobra vest jer nam daje nadu da će se stvari oko kupovine i prodaje igrača dovesti u red i da generalno njegov dolazak znači i da se nešto dobro kuva na Ešburtonu odnosno da se prave planovi za dugoročnu budućnost a ne samo za ovu i sledeću, potencijalno poslednju sezonu Arsena Vengera u klubu.
Jasno je da mi imamo i sada veoma dobar tim i kada hoće da igraju, kao protiv Totenhema, onda se može dobiti skoro svako ali stalne priče o odlascima i o ugovorima ne doprinose stabilizaciji kluba niti ulivaju poverenje navijačima. Kada bi mi zadržali sve najbitnije igrače i na leto doveli dva ili tri vrhunska onda bi mogli da napadamo mnogo toga i lestvica očekivanja bi počela da se diže pogotovo što nas sada Venger ubeđuje da će Ozil i Sančez ostati u klubu iako vesti nagoveštavaju potpuno drugačiju sliku. Da ne govorim što je Venger ne tako davno rekao da postoji mogućnost da ta dva igrača ipak odu u januaru.
Mora se reći da je u poslednjih nekoliko sezona odnos na relaciji Arsenal – navijači gori nego ranije i da to, u dobroj meri prokockano poverenje mora da se povrati a lopta je u nogama kluba. Mnogo netačnih, nejasnih, kontradiktornih ili prosto lenjih izjava dolaze iz kluba ili od strane Vengera koji je ranije briljantno balansirao medijskom scenom i znao tačno kada, šta i koliko da kaže.
Prošli put sam napisao da nas posle derbija čekaju tri tekme na gostovanjima. Zapravo samo dve, ova što je bila u Kelnu (ako je uopšte i bila), Barnli pa onda dočekujemo Terijere. Kako god, ova sledeća je, koliko god to čudno zvučalo, zapravo derbi jer imamo isti broj bodova kao ekipa Šona Dajča čiji stadion je stariji od Arsenala. Sa Barnlijem igramo konstatnije tek od 2008. i u tom periodu imamo samo jedan poraz i to u LK ali u poslednjih šest tekmi u PL Barnli je osvojio bod više od nas.
Šon Dajč, do pre desetak godina, agresivni štoper, razbijač, stara škola i legenda Česterfilda je izuzetno voljen od strane svih koji su povezani sa Klaretsima ili kako jedan navijač Barnlija kaže – Dok je Venger poslednjih godina pokazivao lojalnost samom sebi i tako izgubio poverenje mnogih Ganera tako je Dajč pokazivao lojalnost klubu i igračima i zato ga svi u Barnliju vole…i tuđi navijači su počeli da nas prskaju svim i svačim. Poslednje glave koje su pale u PL su Bilićeva i Pjulisova dok Dajčova neće skoro.
Prošlo je vreme kada su ekipe ovog profila drhtavim nogama izlazile na megdan sa nama. Sada su svi klubovi svesni da mogu da nas dobiju pogotovo na njihovim terenima i prosto se raduju da igraju sa nama. Nema straha, nema osećaja da si izgubio meč sa Arsenalom već u tunelu. Naročito sada Klaretsi se žestoko spremaju za duel jer su odlični kući ove sezone dok smo mi loši na strani. Dajč, kao bivši štoper, tako i organizuje igru Barnlija i na šest mečeva kod kuće gol razlika im je 5 – 2 pa je jasno kakav nas fudbal čeka u nedelju. S obzirom da sa Barnlijem ulazimo već u drugu trećinu prvenstva krajnje je vreme je da počnemo češće da uzimamo čitav plen sa gostovanja i mislim da je zbog svega rečenog upravo rasprodati i matori Tarf Mur idealan teren za jednu pobedu na strani, verovatno minimalnu kakve su i bile obe poslednje koje smo dobili kod njih. Ova utakmica može biti jedna od onih kada se sezona lomi.
Šteta što svaki naš protivnik ne nosi bele dresove sa slikom petla…gde bi nam bio kraj.
OOH TO BE A GOONAH!