Mnogi kažu da Emeriju treba vremena da uskladi ekipu i uspostavi svoj način fudbala ali se razlikuju po tome koliko zapravo treba čekati. Neko smatra da ćemo posle desetak mečeva videti na čemu smo, odnosno na čemu je Unaj (na heroinu sigurno nije), neki smatraju posle pola sezone, neki tek posle cele sezone a ima čak i onih koji smatraju da mu treba dati pune dve sezone da formira pravi tim.
Posle dva derbija sigurno je da će mu trebati vremena ali je teško odrediti rok kada bi navijači mogli da izgube nerve. Iskreno želim da uspe i zbog samog Arsenala ali i zbog toga što bih želeo da se naš prvi trener posle Venegra zadrži što duže može jer će jedna smena da povuče drugu i tako unedogled. Naznake su tu, nazire se u daljini neki tim, prosto se vidi da se od bezlične plastelinske mase polako formira nešto što bi nekada valjda trebalo da bude veliki Arsenal. Da li će baš Unaj da bude taj kome će to poći za rukom? Znao je šta ga čeka ili je barem mogao da pretpostavi da je ogroman ali i neizvestan posao u pitanju.
Dobar deo odbrambenih igrača je nasledio od Vengera i rupe i dalje zvrje na sve strane. Njegova ideja je da sa ovim što ima, barem do zimskog prelaznog roka, ili možda sve do sledećeg leta izvuče maksimum odnosno da odbranu ali i ostale natera na brze tranzicije koje bi te rupe koliko – toliko zapušile. Pridodati su Leno, koji još nije dobio šansu, Štefan koji pokazuje da zna šta radi i Sokratis koji pokušava da shvati šta treba da radi. Rekao sam ranije da volim takav tip štopera i želeo bih da Papa uspe u Arsenalu pa ćemo ga jasnije ocenjivati posle vatrenog krštenja koje je imao protiv Sitija i Čelsija.
Čeh za sada dobija šansu pre Bernda i pokušava i on da se navikne na nov način organizacije igre koja bi trebalo da počinje od njega. Škodran i Papa su pomalo staromodan štoperski par i iako su individualno veoma brzi igrači fali im brzo razmišljanje i čitanje igre a ni njihova komunikacija za sada ne radi pos’o, odnosno slabo se čuju od publike. Belerin, za koga sam nekada tvrdio da bi bio jedan od poslednjih igrača koje bih prodao, kao da je zaboravio šta je fudbal i posle dugačkog odmora i promene trenera nastavio je tamo gde je stao prošle sezone. Na ničijoj zemlji ali jednim delom i zbog toga što mu kolege iz ofanzive ne pomažu baš uvek.
Drugo, sama reč trener koja odjednom postaje popularna u PL je nešto što mi se nikako ne sviđa i što ograničava, sputava stručnjake da ostvare svoje ciljeve i svoje planove. Direktor za ovo, direktor za ono, planer za levo, planer za desno, asistent za gore, asistent za dole plus trener koji se ispada bavi samo taktikom. To je sada nova moda, ne samo u Arsenalu, koja smanjuje ovlašćenja nekada menadžera i prave se timovi stručnjaka a znamo da sa sto babica budu kilava deca.
Igrači takođe ispaštaju u tom novonastalom organizacionom okruženju gde se čitavi bordovi bave njihovim glavama i nogama. Jedan Mihtarijan je za kratko vreme prošao ne samo nov način rada sa trenerom nego je jadničak protutnjao kroz mozgove jednog Murinja, Vengera i sada Emerija. Nije mi jasno kako uopšte može da spava a da ne sljušti pola kile votke za laku noć.
Kada smo još 2006. prešli na novi stadion pljuštala su obećanja od svih u klubu, uključujući i od Vengera, kako je to korak koji će nam omogućiti da za sedam, osam godina budemo konkurentni i da izlazimo na crtu svima u Evropi. Ništa od toga. Zbog tih dvadesetak hiljada novih mesta otišli smo nekoliko koraka unazad i sada su ekipe poput Reala, Barselone, Bajerna, Juventusa, Sitija pa i Čelsija i Liverpula daleko ispred nas u skoro svakom pogledu. Pojedini igrači se kupuju zato što su slobodni a ne zato što su nam baš takvi neophodni i najbolji za određeno mesto u timu ili za jasno definisanu taktiku i strategiju pa kako se trener/menadžer snađe sa njima tako će da nam i bude. Već duži period se pretvaramo u Everton a ne u fudbalsku silu. Krajnje je vreme da se otrgnemo iz kandži mediokritetstva i da se u omlitavelu mešinu na kojoj se tek jedva nazire top udahne novi život.
U prve dve utakmice Emeri je gurnuo u provaliju klinca Genduzija koji se sa samo devetnaest godina, pravo iz druge francuske lige našao u klinču sa Sitijem i Čelsijem. Šok terapija prvog reda…i gle čuda, batica se snašao…i to kako. Unaj je bio jako zadovoljan njegovim igrama i zalaganjem na pripremama i častio ga je sa dva derbija. Koliko će Mateo da nastavi da igra u prvom timu je pitanje jer Unaj nije glup i neće dozvoliti da se klinac isprži na suncu ali kao što sam i ranije rekao i kao što se i sa Jupitera vidi, svet će biti njegov (i naš ako ne ode za par godina u Barselonu). Nešto kao Santi samo znatno viši.
Protiv Sitija se odmah video Unajev presing ali je Pepov bio jači i gotovo rutinski su nas dobili i to na Ešburtonu. Neprijatna slika poprilične nemoći. Sa Čelsijem je bila druga slika osim u prvih dvadesetak minuta kada su nas čerečili uzduž i popreko. Onda smo došli k sebi, zavrnuli rukave, izgubili crvenilo u obrazima i do kraja poluvremena smo mogli i da ih napunimo i da sve završimo. Na žalost nismo jer su neki naši igrači gledali u oblake dok su šutirali ka inače tada već opasno probušenom i isfrustriranom Kepi. U drugom poluvremenu stvari se značajno stišavaju na našu štetu. Mašina nam je splasla upravo kada je Džaka izašao a Lukas ušao i to ne zato što je Granit bio dobar, niti zato što je Lukas bio loš, već se čitav tim defanzivnije postavljao, uzentovao i umorio pa smo na kraju izgubili tekmu koju smo mogli i da dobijemo. Igrači Arsenala prosto nisu još navikli na takvu vrstu presinga i mislim da još nemaju ni mentalnu a ni fizičku snagu za devedesetominutnu presiju.
Sada nam sledi nekoliko, samo na papiru, lakših mečeva, manje glamuroznih ako tako hoćete ali fizički podjednako zahtevnih – Vest Hem, Kardif i Njukasl pre nego što počne kampanja u Ligi Evrope. Vest Hem je, poput nas, popio dva poraza na startu, imaju dosta novih igrača i novog trenera a Lukas i pogotovo Džek jedva čekaju da zaigraju protiv nas. Igramo na našem stadionu i vreme je da počne da se pravi tvrđava od Ešburtona, konačno. To bi morao da bude jedan od prioriteta Emerija i njegovog tima. Domaći teren je svetinja i ne može niko da vršlja po njemu kako hoće. Tačno je da smo prošle sezone bili kriminalni na gostovanjima i da se to mora poboljšati ali domaći teren je polazišna tačka, temelj svakog uspeha, kuća. Nadam se da će jednog dana svim protivničkim ekipama biti neprijatno dok tunelom idu ka terenu Ešburton Grouva kao što su im nekada davno kolena klecala dok su izlazili na Hajberi. Sada smo daleko od toga.
Povrede se nastavljaju i više nije pitanje kada će im doći kraj već ko je sledeći. Na redu je Mejtland Najls. Dva meseca bez fudbala za njega. Sva sreća pa se Naćo oporavio inače bi svašta bilo.
Gledao sam Čejmbersa u dve tekme za Fulam i iako je pravio greške tu i tamo, neke i fatalne, ipak njegova igra obećava pogotovo što se i on mora navići na nove drugare i novog trenera. Ta ta ta tira!
Pominjao se odlazak Elnenija što mislim da bi bilo vrlo čudno ne samo što je i on potpisao novi ugovor i dobio novi broj nego što je izuzetno koristan igrač. Kao što je Gatuzo rekao za njega – ima tehniku španskog fudbalera i karakter engleskog. Naročito će nam biti potreban kada budemo igrali na četiri fronta. Dva fronta u vidu Liga kupa i Lige Evrope nam se već bliže a Emeri je trener koji ne zazire od promena u timu, promena formacije iz tekme u tekmu i tokom tekme i od ranih izmena kao što smo i videli na prve dve utakmice. Ja doduše volim jasnu i stalnu formaciju, sistem koji se uspostavi rano i kome svako mora da se podredi ali je makar Unaj rekao da će njegovu odbranu činiti četiri igrača što mislim da i jeste najbolje rešenje dok, za sada, odbacuje mogućnost da igra sa dvojicom u napadu.
Ooooospina je otišao u Napulj kod Anćelotija dok je Žoao Kembel završio u Frozinoneu.
Sledi derbi začelja sa Vest Hemom koji nas je pobedio samo jednom u poslednja dvadeset i dva meča. Ako postoji ekstra besan navijač onda je to Čekićar. Sjebali su ih žestoko za stadion, doveli osmog menadžera u ovom veku dok su za ceo prethodni imali isto toliko a ovog leta su još i pukli oko sto miliona funti na transfere. Malo je reći da se i oni još uvek traže a ne bi nikako valjalo da se baš na Ešburtonu nađu.
OOH TO BE A GOONAH!