Konačno ulazimo u zonu pravog fudbala i to ultra ludačkim tempom gde će sve da pršti i neće smeti ni da se trepne. Pravi fudbal se vraća ali samo na još dva meseca…ili manje. Ulazimo u potpuno neizvesnu završnicu, u svakom pogledu. Ostalo nam je još deset, dvanaest ili trinaest utakmica do kraja sezone.
Pobedom od 3 – 0 nad Renom smo se plasirali u četvrtfinale Lige Evrope uz odličnu igru, dva gola Obamejanga i jedan Najlsa a žreb nam je dodelio jednu od najjačih ekipa u tom takmičenju za koju igra Ooooooospina, Napoli.
Situacija je takva da još uvek možemo na različite načine da završimo sezonu. Možemo da završimo kao treći ili četvrti u PL i da osvojimo LE što je najbolji scenario i tako bi sezona bila jako dobra. Moguće je i da završimo kao peti ili šesti u PL i da ne uzmemo LE što bi bio scenario koji kao da je pisao Aleks Ferguson ali postoji još nekoliko kombinacija, osvajanje LE a peti ili šesti u PL ili treći ili četvrti na tabeli a bez LE. Znači mnogo toga za šta treba igrati i moramo da jednim okom gledamo ligu a drugim LE dok je Napoli skoro pa osigurao mesto u LŠ za sledeću sezonu, gotovo sigurno će biti drugi u Kalču, ispali su iz kupa i mogu u potpunosti da se posvete Ligi Evrope a danas su razneli Romu i to na Olimpiku.
Takođe za ocenu sezone, čak i ako ne osvojimo LE, nije bez značaja da li smo izgubili u finalu ili ispali u četvrtfinalu ili polufinalu ali nadam se da je Emeri više puta naznačio svakom igraču ponaosob da treće ili četvrto mesto u ligi ne donosi nikakav pehar. To je izuzetno važno da se naglasi.
Naravno da smo mogli bolje da prođemo u žrebu i baš je super negotivno što jedan od ova dva tima mora da ispadne već u četvrtfinalu pogotovo ako to budemo mi ali to je – što je, plus prvu tekmu igramo na Ešburtonu a revanš u paklu San Paola. Imaju nekoliko sjajnih igrača ali najbitniji je Karlo Anćeloti. Ključ prolaska dalje je ne primiti gol na Ešburtonu. Po meni to treba da bude glavni zadatak ekipe a znajući nas ujedno i ubedljivo najteži.
Sa Napolijem smo igrali samo dva puta kada ih je vodio Benitez u grupnoj fazi LŠ u sezoni 2013/14 kada smo ih tukli 2 – 0 u Londonu a istim rezultatom izgubili u Napulju.
Ako ih prejebemo idemo u polufinale na pobednika dvomeča Viljareal – Valensija. Viljareal mi je ostao u divnom/očajnom sećanju jer smo preko njih ušli u naše jedino finale LŠ i za njih sada igra Santi dok su u Valensiji Koklin i Gabrijel.
Ali pre prvog meča sa Napolijem moramo da se potrudimo da uzmemo svih šest bodova kako znamo i umemo protiv Svraka i Karamela. I sa jednim i sa drugima imamo sjajan skor u poslednjih desetak godina. Od Njukasla smo izgubili samo dva puta od 2006. a od Evertona četiri puta u istom periodu. Te dve pobede bi nam bile od ogromnog značaja i za tabelu u ligi i kao napala pred Napoli. Na ruku nam ide i očajna forma Njukasla na strani kao i forma Evertona kod kuće koja je takođe loša. Na poslednjih osam mečeva na Gudisonu Karamele su uzele samo šest bodova sve do 17. marta kada su nam učinili veliku uslugu i tukli Čelsi dok su Svrake uzele isto toliko na strani.
Nesrećni petlići će morati da igraju sa Građanima čak tri puta u aprilu i to dva na Etihadu a danas su izgubili na Enfildu pa ako ih sve to ne izmoždi ne znam šta će. Junajted smo mi načeli a Vulvsi su nastavili posao pa su ih izbacili iz FA kupa tako da smo mi i dalje rekorderi…la, la, la, la, la…a čeka ih još i Barselona. Juče su ipak tukli Votford a Čelsi je danas uz pomoć sudija uzeo tri boda u Kardifu iako su gubili šest minuta pred kraj pa imamo grupu od četiri ekipe koje su se maksimalno sabile u razmaku od samo jednog boda ali mi imamo utakmicu manje pa ako sutra pobedimo Svrake idemo na treće mesto.
Deo ekipe je otišao u Dubaji gde su odigrali prijateljski meč kada je čak i Dženkinson dao gol dok je drugi deo igrao za svoje reprezentacije. Nema novih povreda, svi su uglavnom odmorni i spremni za odlučujući deo sezone s tim što ćemo i dalje biti bez Toreire protiv Njukasla i protiv Evertona zbog crvenog kartona. Igrač koji je definitivno odmoran, ali možda ne i spreman, je Denis Suarez koga smo uzeli u januaru ali jedva da je igrao pa se sa razlogom mnogi pitaju da li je on pojačanje za ovu ili sledeću sezonu.
Klackalica promena na tabeli je neverovatna kao i tenzija. Do skoro sam se plašio da ćemo da završimo kao peti ili šesti a sada ne samo da možemo da završimo kao četvrti već možemo da maznemo treće mesto i to od petlića. Ali sada zaista sledi pakao od aprila. Aprilska ludara u kojoj su nam smestili čak osam utakmica u dvadeset i devet dana. Biće žestoko za nas navijače izdržati taj tempo a kamoli za igrače i Unaja. Treba imati kablovske živce i jajca od čelika. Od tih osam čak pet je na strani (četiri u PL) a znamo kako se nosimo sa gostovanjima, skoro pa nikako sa kim god da igramo. Ja još uvek blistam još od 10. marta kada smo tukli Mankunijance i drogiram se sa oba gola a u poslednje dve tekme kod kuće nismo primili nijedan pa to shvatam kao znak. Prosto moram.
U sledeća dva meseca (ili manje) staje čitava sezona i novčić može da padne na dobru ili na lošu stranu. Sve je do nas. Opšta mobilizacija pred finiš. Mislim da je Unaj Emeri svojim radom ipak zaslužio da iz svoje prve sezone u Arsenalu izađe sa osmehom. Preuzeo je mnogo težak posao da proba da zameni Profesora, ne samo u fudbalskom smislu. Mučio se, kombinovao, muljao, šta sve nije radio ne bi li našao pravu formulu. Imao je pred sobom slagalicu od hiljadu delova, neke je probao na silu da ugura u sliku, neke sa stilom, komunicirao je sa Mesutom na različite načine, bilo je loših dana, bilo je sjajnih, bilo je povreda i još mnogo toga što će se vremenom zaboraviti ali kraj sezone će u velikoj meri da oboji početak postvengerovskog doba.
OOH TO BE A GOONAH!