Postoje dve konstante kada je u pitanju Arsenal u poslednjih 10 godina – povrede i pretvaranje lakih pobeda u teške pobede ili remije ili čak i poraze. S obzirom koliko dugo to traje čovek bi pomislio da se već svako navikao na to ali to su stvari na koje se nijedan Ganer ne može navići, nikada.
Povrede ne utiču samo na zdravlje povredjenog igrača već i na mentalno zdravlje svakog Ganera, manje ili više, u zavisnosti koliko je lud ili ne. Ja spadam u one lude. Nema ko nije pokušao da analizira tu bizarnu pojavu u redovima Arsenala, od Vengera i lekara u timu, preko raznoraznih šarlatana, do navijača i čini mi se da niko nije uspeo da odgonetne jednu od najvećih misterija u novijoj istoriji fudbala. Da li je to zbog specijalne vrste treninga ili zbog trave na novom stadionu ili zbog trave na trening terenima ili zbog ishrane ili zbog vazduha koji samo oni udišu ili vode koju samo naši igrači piju. Sve je uzeto u obzir ali odgovora nema. Neće ga verovatno nikada ni biti.
Nisu nas ni ove sezone povrede zaobišle, čak su počele i pre početka sezone, ali za sada taj uobičajeni talas povreda nije cunami već je daleko manjeg intenziteta. Trenutno su van stroja Per Mer, Remzi, Čuba, zatim Žiru zbog (valjda) male povrede i to je sve, ne računajući, još pre pojave časnog krsta povredjenog, Velbeka.
Druga konstanta predstavlja još jedan aspekt nenaučno – fantastičnog fudbala na koji samo Arsenal ima patent. Čudnim, kontra alhemijskim procesom, od gotovog se pravi veresija. Koliko puta smo vodili i igrali sjajno protiv nekog, bilo kog tima da bi na kraju jedva zadržali glavu iznad vode ili neretko napustili teren pognutih glava. Koliko puta je svako od nas osetio siloviti poriv da razbije, teškim radom, kupljeni televizor ili polupraznu pivsku flašu o sopstvenu glavudžu. Samopovredjivanje, bes usmeren ka unutra, samosažaljenje, mazohističke spirale fudbalskog ludila. Samo Ganeri mogu biti toliko samodestruktivni, svoju psihologiju uporno gradeći na primeru kluba za koji navijaju.
Protiv Labudova su nas zaobišle povrede ali smo zato svi čekali poslednjih dvadesetak minuta utakmice samo jednu stvar, zvižduk pištaljke. Zvižduk Mosa, zvižduk spasa, zvižduk olakšanja što su nam glave i ekrani neoštećeni…i što smo uzeli 3 boda.
Počelo je sjajno i već posle pola čuke smo vodili 2 – 0 golovima Feniksa Volkota. I kada se čekalo na treći, Granit Svraka se nešto zamislio, poklonio loptu i eto nama novih problema. Onda je, u pravo vreme, Mesut pocepao mrežu iza Fabijanskog, posle magične asistencije Sančeza ali ni to nije bilo dovoljno već je odbrana Arsenala u 66. minutu napravila takve rupetine da ih ni Hulk ne bi zapušio (Marvelov Hulk a ne onaj što igra za Šangaj). Pa nije ni to bilo dovoljno već je Džaka ugledao rdeču kartu ispred face posle prilično zajebanog starta sa ledja ali, kao što lepo reče Profesor, profesorski, pre je to bio tamno žuti nego svetlo crveni karton. Genijalno. Do kraja utakmice smo se branili od Svonsija koji je osetio krv i čekali smo kontre od kojih jednu, čistu kao suza, nije iskoristio Volkot. Zvižduk. Kraj. Nova 3 boda. Čak velika 3 boda s obzirom na kikseve Gradjana i petlova.
Kiksevi Mustafija i Džake s druge strane se naravno opraštaju, za sada, jer su obojica i protiv Labudova odigrali solidno, osim grešaka, a pogotovo od početka sezone. Granit je i u Bundes ligi često dobijao kartone, prosto voli batica mušku fucu, i rekao je da ga zbog toga i raduje odlazak u Englesku ali mu izgleda niko u timu nije rekao da su od ove sezone i u PL pravila promenjena i da će sudije češće da se vataju za štipaljku…pardon, pištaljku. Možda i nije loše što je Granit baš sada dobio crveni, da vidi kakav je kriterijum a i mnogo više će nam trebati kasnije nego u sledeće 3 tekme koliko mu je odredjeno da ne igra. Previše ali Venger se, po mom mišljenju sa pravom, neće žaliti na tu odluku.
Da ne ureknemo čika Volkota, krenulo mu je samo tako ali nije mu ovo prvi put da se zadovolji postignutim na pola tekme. Prosto, da gol ili dva i onda kao da misli da je to dosta od njega, maši stvari koje se ne maše. Da bi bio veliki napadač žudiš da daš gol u nadoknadi vremena iako tvoj klub vodi sa 4 – 0, od čega si ti dao 3 gola. Takav je bio Titi. Eh…
U sredu nam stiže Ludogorec, tim koji je nastao 115 godina posle nas.
Treba li još nešto da kažem?
OOH TO BE A GOONAH!