“Si-looo-vaaa-njeee!“, vrištao je Fabregas u svlačionici na poluvremenu a ubrzo su mu se pridružile i kolege u plavom pa su se zajedno drali i kukali, moleći Boga da planeta eksplodira da ne bi morali na još 45 minuta torture.
Kao što reče Venger, prvo poluvreme skoro pa savršeno i jedno od najboljih izdanja Arsenala poslednjih godina. Ja toliko dugo čekam takvu igru da sam morao da se štipam po faci. Ubacili smo ih u mašinu. Onu staru, dobru mašinu. Konte je u prvih nekoliko utakmica u sezoni skakao, drao se, uletao u publiku, pravio budalu od sebe ali se na Ešburtonu ućutao i nigde ga nije bilo. Nije ti ovo Kalčo, burazeru. Njegovi igrači nisu znali gde će pre, da li da brane gol ili da probaju da nam ga nekako uvale. Kosta je bio toliko smešan i jadan u svojoj nemoći i provociranju da se verovatno smučio i sopstvenim navijačima. U drugom poluvremenu smo počeli sa zavitlavanjem i propustili smo priliku da ih ponizimo kao i Junajted pre skoro tačno godinu dana. I to je mali problem, ne samo ovog tima, nego bilo kog tima Arsenala u poslednjih 20 godina – kada igramo sa jakim klubovima i kada osetimo krv i trenutak za trpanje, mi stanemo kao da nam ih je žao. Moguće da je to Vengerova milosrdna fudbalska filozofija i da ne želi iživljavanje. Ali to na stranu, ovo je bila velika pobeda koja se dugo čekala. I bogami se proslavila, verujte mi.
Venger je skoro izjavio nešto, pomalo, nesvojstveno njemu, da sada ima tim muškaraca a ne dece kao što je to bio slučaj ranijih godina. Profesor je upravo i bio poznat, izmedju ostalog, što je za razliku od drugih menadžera davao šansu jako mladim igračima i to bi često uspevalo. Poslednji primeri su Belerin i Ivobi. I tačno je da nam treba i dosta iskustva u timu ali velike pohvale za igru Ivobija. Protiv Čelsija su svi igrali fenomenalno osim Čeha koji nije ni imao puno posla (prvi udarac Čelsija u okvir gola je bio u 82. minutu!) ali najteže je bilo Ivobiju koji je još novajlija u timu, iako je imao odredjenu ulogu i u drugom delu prošle sezone. Sa samo 20 godina onako igrati protiv teške kategorije igrača i biti jedan od najboljih na terenu je velika stvar. Ivobi je bio star 4 meseca kada je Venger potpisao za Arsenal. Sa druge strane Škodran (75% uspešnih startova) i Kos (100% uspešnih startova) već sada pokazuju Paulisti i Per Meru da će se teško vratiti u 1. tim.
Uz svaku lepu vest kada smo mi u pitanju mora i nešto stresno da se desi. Već posle pola sata igre Koklin se povredio. Povreda je zaličila na njegovu prošlogodišnju koja ga je izbacila iz tima na 2 meseca ali izgleda da su sada u pitanju 2 nedelje. Za svaki slučaj, Granit čeka i vreba.
U vrtlog strasti se lako upada ali se iz njega i lako ispada. Zato, oprez. Za sada sezona ide znatno bolje nego što sam mislio. Guramo odlično u 3 takmičenja i držimo priključak sa Sitijem koji nije mogao bolje da počne sezonu. Liverpul se raspucao, Lester još slavi titulu, Kuman unapredio Karamele, Bilić tone, Mojs je već ispao iz PL, Hjuz propada, Karanka i Gvidolin se muče, Murinjo je smešan a petlovi su ispred nas na tabeli i to je slika koju nećemo moći još dugo da gledamo. Neprirodno je.
U prvom ovosezonskom tekstu, kada sam pisao ko je otišao iz kluba zaboravio sam na Rosickog i to govori koliko sam bio rastrojen zbog prošle sezone. Ali red je da pomenem “Malog Mocarta“ koji je posle 10 godina u Arsenalu, ispraćen špalirom kolega, otišao u Spartu gde je i ponikao. Jedinstven fudbaler kakve više ne prave, sa spoljnom iz snova. 90% fudbalera na svetu obično nema pojma o muzici dok je Tomaš svirao gitaru i voleo hevi metal pa ga je i to izdvajalo iz mase. Značajan igrač u istoriji Arsenala ali ne koliko je trebalo zbog čestih povreda.
Igrači su na najbolji način obeležili 20 godina Vengera u Arsenalu i poklonili mu briljantnu pobedu nad Čelsijem. Njegova radost je pogotovo bila vidljiva posle 1. gola kada je čak i poskočio od sreće. I njemu je pao kamen sa srca jer igrači dodju i odu a on mora da se nosi sa neprijatnom statistikom. Ima još jedna veoma neprijatna ali o tome kada bude vreme za to. Sada nam dolazi Bazel i tada završavamo septembarski period i spremamo se za oktobar, najlakši mesec u ovoj sezoni. Ako budemo igrali pola kao protiv Čelsija, Bazel nema šta da traži na Ešburtonu.
Ove 2016. ne obeležavamo samo 20 godina od dolaska Vengera u Arsenal već i 30 godina od premijere filma Blu Velvet i 40 godina od pojave 1. albuma Ramonsa. Malo li je.
Živeli.
OOH TO BE A GOONAH!