Neki fudbaleri su rođeni pod srećnom zvezdom pa igraju kao napadači stotine utakmica sve do četrdeset i druge godine života kao ona uštva Tedi Šeringem a neki se do dvadeset i sedme godine života ispovređuju stotinu puta pa im je teško i da vide loptu a kamoli da je šutnu. U ovu drugu kategoriju spada Deni Velbek. Skoči čovek da zahvati loptu, dočeka se pogrešno u jednoj bezveznoj i skoro nevažnoj utakmici i pozdravi se sa sezonom, svojom poslednjom po ugovoru a možda i sa ostatkom karijere. Ostali smo bez borca i sasvim solidne opcije u napadu, bez opcije koju je Unaj veoma pametno koristio (Velbek je bio starter u svakoj tekmi u LE i LK plus je ulazio u prvenstvu šest puta), bez fudbalera koji je dao pet golova i koji je uvek mogao da uleti na teren da se situacija promeni jer ako već nema instinkt ubice kao neki veliki napadači ima osećaj za kretnju, radi dosta, skače sjajno i dobro ga je imati, ako već ne stalno u prvom timu onda svakako na klupi. Sada se moramo snaći drugačije pa ili opteretiti Obamejanga i Lakazeta što može kobno da se odrazi na njihov učinak ili da se Enketija češće uključi što je druga vrsta rizika, da se u januaru mašimo za novčanik ili da vratimo Nelsona koji cepa mreže u Bundes ligi.
Protiv Liverpula smo pokazali da je nestala ona letargija u kojoj smo se davili poslednjih sezona i da možemo da pokažemo zube i jakim ekipama. Pokazali smo mi nešto slično i u drugom kolu na Bridžu ali Unaj je tada tek počeo da slaže kockice i još uvek ih slaže ali se videlo u jednoj odličnoj utakmici da smo spremni za šibanje. Ta utakmica je i pokazala da još uvek nismo spremni za velika dela jer smo mi ti koji su izvukli bod i to na našem stadionu ali to je bila četrnaesta tekma bez poraza u nizu i dokaz da je ekipa poprilično psihofizički podignuta na drugi stepen. Nema igrača koji je igrao slabo na tom meču a vrhunac je bilo remek delo Lakazeta koji je posle Ivobijevog erotskog dodavanja sam iskonstruisao sve.
Još od finala FA kupa pre godinu i po dana kada smo tukli Čelsi i kada su odbranu držali Per i Rob videlo sa da bi Holding mogao jednog dana da bude sjajan štoper i to se polako pretvara u realnost. Nije mu bilo lako sve ovo vreme, bilo je konkurencije pa i dalje je ima, bilo je uspona i padova ali se nije dao i imamo jednog pravog engleskog štopera sa kojim nema zezanja a s obzirom da tek što je napunio dvadeset i tri godine može da bude samo još bolji a ko zna možda jednog dana i kapiten. Na četiri od pet utakmica u ovoj sezoni na kojima nismo primili gol Rob je bio u prvom timu.
Lukas je očekivano glavni ključ preporoda, natrčao se za sve pare i sa loptom i bez. Nikada ga pre svetskog prvenstva nisam gledao ali čim su počele priče o njegovom dolasku otvorio sam širom oči i čini mi se da je prvo ušao kao zamena a onda ga je Tabarez stalno stavljao u prvi tim i odmah sam video da se radi o jezivom igraču. Emeri ga je pažljivo uvodio u Arsenal i jasno je da upravo oko tog igrača treba da se gradi novi, veliki Arsenal pogotovo što ima samo dvadeset i dve godine. Oko njega i Genduzija za koga nisam verovao da može toliko brzo da se aklimatizuje ali je jako blizu. Iako se na toj poziciji od igrača zahteva mnogo koncentracije, inteligencije i iskustva vrlo je moguće da Mateo već sledeće godine bude jedna od glavnih karika u lancu. Dečko je jedno od najprijatnijih iznenađenja u svetu fudbala u skorije vreme i mogućnost da on i Lukas mogu da nam drže sredinu još desetak godina je moćna.
Unaj jeste podigao ekipu ali se postavlja pitanje koliko tim može da izgura konstantno takav presing. Posle vatrenog remija sa Liverpulom usledila su još dva bleda i ne baš očekivana iksa i to oba na Ešburtonu. Sporting je došao u London da ne izgubi, mi smo izgubili Velbeka i sada nam je ipak potreban jedan dobar rezultat u preostala dva meča da bi obezbedili prvo mesto u grupi. Sledi nam put u Ukrajinu i mislim da bi Unaj trebalo da odmori većinu igrača pa da se čak i u slučaju poraza traži pobeda nad Karabagom u Londonu ali sam prilično ubeđen da Vilok, Plegesuelo, Enketija, Martinez, Mejtland, Elneni, Smit Rou i Dženkinson mogu da izvuku makar bod sa Vorsklom.
Veliki povratak Karla Dženkinsona. Ha! Dobro, nije baš veliki ali mi je jako drago zbog njega jer ako iko zna da ceni svaki minut u Arsenalovom dresu, to je on. Karl je evo sada već dve tekme počeo ove sezone i s obzirom koliko dugo nije igrao rekao bih da je bio sasvim solidan iako je obe tekme igrao na levoj strani. Protiv Blekpula je bio i deo akcije koja je dovela do Emilovog gola a i protiv Sportinga je dosta pretrčao, fino čitao igru iako se povremeno videlo da ga izdaje snaga ali, kažem, svaka čast i na ovom i svaka čast i Emeriju koji je ipak video nešto u njemu na treninzima i shvatio da može da ima neke koristi od Karla pogotovo kada smo se našli u ovakvoj situaciji sa krilnim bekovima.
Sve je izvesnije da ćemo se uskoro oprostiti od Elnenija i Ramzija. Mohamed bi mogao možda već u januaru da ode a Aron na leto i to bez ikakvog obeštećenja. Uvek sam govorio da je Elneni tip igrača koji treba svakom klubu ali izgleda da ga Unaj ne ceni toliko pa računam da on zna bolje od mene a odlazak Ramzija posle toliko godina bez novca, a mogli smo da dobijemo popriličnu sumu za njega, je greška uprave Arsenala i tu nema spora što je donekle potvrdio i Sanjeji. Kao potencijalna pojačanja u januaru ili na leto pominju se Kristijan Pavon, Pablo Fornals i Nikolas Pepe koji ima dvadeset i tri godine dok su Pablo i Kristijan po godinu dana mlađi, dakle prave godine za dolazak u veliki klub. Fornals bi bio zamena za Arona dok bi Pepe i Pavon nameštali i davali golove.
Umor od meča sa Skauzerima se osetio i protiv Vulverhemptona uz još jedno Džakino pomračenje svesti pa je posle sjajne partije protiv Liverpula opet zamrljao utisak. Ipak, taj meč je doneo jednu bitnu stvar za Arsenal a to je Bernd Leno. Strašna partija nemca u kojoj se zvanično rodio golman na duže staze koga toliko čekamo. Venger je pod svojim vođstvom dao priliku čak šesnaestorici golmana od kojih su Siman i Leman bili najbolji. Lukić, Tejlor, Maninger, Rajt, Šaban, Vojćeh, Almunija, Pum, Vito, Fabijanski, Oooooospina, svi oni su sa manje ili više uspeha branili ali sada smo, nadam se, dobili golmana koji će dugo da nam čuva mrežu.
Sutra idemo na Din Kort i sa Bornmutom smo skoro isključivo igrali samo u ovom veku i imamo samo jedan poraz ali baš u poslednjoj utakmici sa njima ove godine ali prošle sezone i to baš na Din Kortu. To nam je i jedini poraz od Bornmuta uopšte. Moguća je goleada jer je tako obično sa njima a oni inače ove sezone dosta daju ali i primaju golova. Nama je napad doduše malo stao sa samo dva gola na poslednje tri utakmice i to jedan koji je delovao kao da je slučajan. Trešnjice su odmah iza nas na tabeli na kojoj smo do skoro bili veoma blizu vrha ali je sada razlika velikih osam bodova manjka u odnosu na Siti. Monreal na žalost još nije spreman i neće ni biti najmanje dve nedelje pa će ga verovatno menjati Sead koji je monstrum u ofanzivi ali prespor i nespretan u defanzivi a možda će to biti Mejtland. Lihtštajner je pod znakom pitanja.
Ova poslednja pauza nam je možda i prijala pogotovo onim igračima koji nisu nastupali za svoje reprezentacije a takvih je bilo dosta jer sada kreće bespoštedna borba. Posle Bornmuta i Vorskle ulećemo u pakleni decembar koji pakleno i počinjemo, sa Sparsima na Ešburtonu. Još od 1993. smo samo jedan jedini put izgubili od njih na našem stadionu. Neće to biti i jedini susret sa komšinicom u tom mesecu a tući ćemo se i sa Junajtedom i Liverpulom. Posle tri derbija u ovoj sezoni iz kojih smo izvukli samo bod slede nam još četiri do kraja godine. U tim utakmicama se gradi karakter a naročito opasno će biti na Trafordu i Enfildu. Dakle, predstoji nam devet utakmica za samo dvadeset i sedam dana u decembru. Mnogo gadno i nešto na šta Emeri nije navikao radeći u Španiji, Rusiji i Francuskoj a čeka ga još i FA kup.
16 utakmica za redom bez poraza. U sva tri takmičenja guramo sasvim solidno i deluje da nas Unaj Emeri, neumorni fudbalski fanatik, vodi pravim putem. Red je da se prekine mini serija od tri remija, pobedom, ne porazom. Mnogo trčimo i po toj osnovi smo prvi u PL ali ima još mnogo trčanja do kraja maja.
OOH TO BE A GOONAH!