A odakle sada da krenem?
Od najčudnijeg zimskog prelaznog roka za Arsenal ikada…ili od pobede nad Čelsijem koja nas je poslala u finale Liga kupa…ili od potopa na Libertiju…
Danima se slavila pobeda nad mrskim neprijateljem posle niza remija i Venger će imati priliku da po treći put proba da uzme jedini trofej koji mu nedostaje u Engleskoj a Arsenal tek treći put i prvi još od 1993. Počelo se kako se obično počinje i već u sedmom minutu Eden nam je uvalio gol i Vembli je bio samo daleka tačka u magli da bi vrlo brzo posle toga Monreal, poznatiji kao Pinball wizard, glavom poslao loptu ka golu Čelsija i ona je, najvolšebnijim od svih puteva, preko tintara Alonsa i Ridigera ušla u mrežu. Nezadovoljan našom igrom Venger je na poluvremenu promenio formaciju i odlični Elneni je završio u odbrani. U drugom se vodila žestoka borba jer smo znali da nam produžeci ne odgovaraju zbog gola u gostima i posle sat igre na sjajnu asistenciju Lakazeta, Granit je ugurao loptu u gol i poslao nas u prvo finale LK posle onog nesrećnog 2011.
Začuđen sam činjenicom koliko se slabo koristi preskupo pojačanje iz Liona. Prosto je tužno gledati Lakazeta kako trči gore – dole, diže ruke, vrišti, moli za loptu i ništa. Svi okreću glavu od njega kao da je leprozan. Na tekmi protiv Palasa, na Ešburtonu, mi se skoro učinilo da ga igrači bojkotuju što naravno ne može biti istina ali Venger je to morao da vidi i da se pod hitno nešto uradi na tom polju. Međutim nije, ni protiv Čelsija, ni protiv Svonsija. Ponekad kao da igramo sa igračem manje jer je Francuz često isključen iz igre…ili se Laka slabo otkriva a ja to ne vidim.
Monreal je proglašen za igrača utakmice i kada je pre pet godina, tiho bez pompe, došao u Arsenal nije se odmah video veliki potencijal iako nije bio mlad pa je u jednom trenutku čak delovalo da bi mogao da vrlo brzo i ode iz kluba ali se ne samo ustalio u prvoj postavi već postao figura od autoriteta i jedan od najboljih igrača, što kao krilni, što kao centralni bek. Međutim i on se, kao i Lolo, bliži kraju karijere, barem u Arsenalu i nešto se, već na leto, mora uraditi po tom pitanju pogotovo što je naša defanziva ove sezone kriminalna i primili smo isti broj golova kao i poslednjeplasirani Albion. Odbrana je temelj i svaki fudbalski klub se gradi na defanzivi a ne ofanzivi….pa se pitam šta radi Stiven Bold?
Svojevremeno je neko u engleskim medijima rekao, što sam ja i preneo, da Venger ne sluša nikoga pa ni Bolda. Teško mi je da u to poverujem jer Boldi i kada je bio igrač nije dao na sebe ni po koju cenu. On i Venger su legende Arsenala, svako na svoj način i niko u klubu ne sme ništa da im kaže, niti da im se meša u posao ali ovo trpanje od idiota koje sebi dozvoljavamo je sramno i do sada neviđeno. Blamaža prvog reda. Bez obzira ko igra pozadi i da li igramo sa trojicom ili četvoricom, buši nas ko stigne. Dosta bre više. Ostalo je još samo tri i po meseca do kraja sezone.
Posle radosti zbog finala mora valjda po starom lošem običaju da usledi hladan tuš i kiša je lila kao iz tuša u Velsu kada nas je još jedan tim koji se bori za opstanak u PL istukao, kao decu. I opet, kao i na Dip Dejlu, smo poveli pa odmah dopustili da se stvari okrenu i kada sam mislio da niže od Bornmuta ne možemo pasti, mi smo pali na Libertiju, još ubedljivije, još jasnije i još gadnije. Pokisli Arsenal kome se smeje fudbalska Evropa zbog načina na koji primaju golove od Klukasa, Ajeva, Vilsona, Ibe, Kurte, Murte…
Na poslednjih osam mečeva na strani Siti i Liverpul su uzeli devetnaest bodova a mi devet. Na poslednjih osam mečeva na strani Liverpul ima gol razliku plus sedamnaest a mi minus tri…i hoćemo u Ligu šampiona preko Premijer Lige?! Neće moći. Ta priča je i definitivno završena i ostaje nam samo Liga kup i Liga Evrope za vađevinu. Finale LK je tu, iza ugla, dok je Lion još mnogo daleko.
U međuvremenu se svašta lošeg i dobrog izdešavalo tokom vatrenog prelaznog roka u kojem je, reklo bi se, dobrano učestvovao Sven Mislintat. Prvo je, kao što znamo, onaj Čileanac otišao u onaj klub, pa je u njegovom pravcu, preko Tvitera, Elneni poslao otrovne strelice i ovom prilikom mu se zahvaljujem a i Ian Rajt je zgađen igrama Čileanca od početka sezone da bi u svojoj prvoj tekmi za onaj klub, i to u FA kupu protiv Jovila, igrao kao da mu život zavisi od toga….inače kad pominjem FA kup, moćni Forest koji nas je šutnuo je ispao od Hala. Da l’ da se smejem il’ da…
Onda je došao Mihtarijan koji je i debitovao za nas na Libertiju i koji se, dok nas je gledao sa klupe, pitao: “U šta sam se ovo uvalio?“, plus neće moći da igra za nas u finalu LK a kako stoje stvari možda neće videti ni Ligu šampiona sledeće sezone a poslednjeg dana prelaznog roka je došao i Obamejang. Žiru je otišao na Bridž, Debuši se konačno pozdravio sa nama, nekoliko mlađih igrača je pozajmljeno a Mesut je produžio ugovor. Ko je pre samo mesec dana mogao da poveruje da će prelazni rok biti ovakav, i to u Arsenalu i to na zimu?
Loša stvar je što smo pojačali čak tri kluba koja su na tabeli ispred nas sa Čemberlenom, onim Čileancem i Žiruom. Kada je došao iz Monpeljea 2012. malo ko je uopšte čuo za Žirua i to je bila jedna od onih pravih Vengerovskih kupovina. Za samo nešto više od pet sezona ušao je u klub 100, vadio je mnogo puta kestenje iz vatre, šibao se bespoštedno sa tuđim odbranama i postigao jedan od najlepših golova koje je Ešburton video. Od prvog gola protiv Koventrija do sto petog protiv Sautemptona. Uvek sam ga gotivio iako je i on znao da nas dovede do ludila ponekad ali me je njegov način igre, i zbog visine, podsećao na stare ostrvske napadače a i zaista je imao njuh za gol i davao ih je na razne načine, čudne i manje čudne, lepe i ružnjikave. Očekivao sam da nas skoro napusti ali nisam uopšte očekivao da će završiti na Bridžu ali hteo je da ostane u Londonu i da se bori za mesto u reprezentaciji Francuske. Barem ove sezone više nećemo igrati sa njima.
Biće teško i čudno gledati ga u plavom kao uostalom i Volkota koji je već debitovao na Gudisonu , dao odmah dva gola i doneo tri boda Evertonu. Upravo sa njima nastavljamo PL kampanju. Karamele su nam stare mušterije i poslednji put su nas dobili na našem stadionu pre čak dvadeset i dve godine, drugim rečima Venger ne zna za poraz od Evertona u Londonu. Mnogo nam treba pobeda naročito imajući u vidu gde idemo sledeći vikend.
Ne pada mi na pamet da predviđam rezultat a ni sastav tima i biće veoma zanimljivo kako će Venger da ubaci u ekipu dva sjajna ofanzivna fudbalera, Henriha i Pjera, koji se, što je jako bitno, dosta dobro i poznaju. Pjer i Laka su igrači koji se u tuđem kaznenom osećaju k’o na gajbi pa će Venger ili da promeni formaciju i u napadu ili će Laka malo da prigreje klupu ili će da dobije novu rolu. Pošto posle duže vremena nemamo igrača u napadu koji je preko sto devedeset santimetara, možda je prilika da, ako ne danas, onda vrlo brzo vidimo Arsenal u mojoj omiljenoj, skoro zaboravljenoj, formaciji 4 – 4 – 2. U svakom slučaju, ofanzivno smo dobrano pojačani a konačno znamo da Ozil ostaje pa je, barem sa te strane, situacija mirnija osim što treba imati u vidu da ekscentrični Obamejang neće moći da nam pomogne u Ligi Evrope što je veliki problem.
Želim dobrodošlicu Mihtarijanu i Obamejangu u najšmekerskiji, najčudniji, najlepši, najbizarniji, najnepredvidljiviji, najšokantniji klub na svetu.
I za kraj, poslednji pozdrav fudbalerima koji su dali preko dve stotine golova za Arsenal –
FIO! FIO! FIO!
NA NA NA NAAAA, NA NA NA NAAAA…GIIIROUUUUUUD!
Adios amigos.
OOH TO BE A GOONAH!