Periodi bez pravog fudbala zaista utiču na psihu. Ova pauza se primiče kraju ali, na žalost, biće ih još.
Jedan od retkih igrača Arsenala koji nije kliknuo ove sezone je Olivije Žiru. Njegovi izostanci su obavijeni odredjenim velom misterije. Ili je on najteže od svih Francuza podneo poraz u finalu evropskog prvenstva ili je nešto drugo ili treće u pitanju. Sitne povrede, umor, zasićenje, tek ove sezone on nije počeo nijednu utakmicu. Ušao je 4 puta sa klupe, nije dao nijedan gol a uspeo je i da popije crveni na Parku prinčeva.
Njegovo odsustvo me je na neki način podsetilo na početke Vengera u Arsenalu kada nam u napadu nije bilo ekstra visokih igrača. Prvo Hartson, pa Rajt i Bergkamp pa Anjelka pa Anri. Priključivao bi se Viltor a kasnije i Rejes a u jednom kraćem periodu i Šuker. Ali već od 1999. pa sve do sada Venger je uvek insistirao na barem jednom igraču u napadu koji ima preko 190 santimetara. Prvo je to bio Kanu, pa Adebajor, Bendtner i na kraju Žiru. Ja nikada nisam bio veliki ljubitelj visokih napadača ali je činjenica da su ovi pomenuti zabili dosta golova za nas i da u odredjenim taktičkim kombinacijama visoki napadači imaju ogromnu ulogu. U jednom periodu su čak zajedno igrali Adebajor i Bendtner iako to nije naročito funkcionisalo. Bendtner je opaljen i zato je upropastio karijeru koja je mogla inače da bude puna momenata kao što je onaj iz 2007. protiv Sparsa a Adebajor je onom proslavom gola izbrisao sve. Sada smo, posle duže vremena, opet u fazi niskog napada i za sada ide dobro.
Ipak, bez obzira na sve, naravno da će biti teško bez Žirua, pogotovo na duže staze i nadam se da će sa njim biti sve u redu. Kos kaže da Olivije ne igra prosto zato što ova kombinacija sa Aleksisom u napadu radi posao i to je to. Ako je tako, okej. Prošle 4 sezone Žiru je golgeterski bio izuzetno konzistentan (17, 22, 19, 24) i možda ove sezone neće postići sličan broj golova ali nam je i dalje potreban, možda najviše u Ligi šampiona i to na gostovanjima. Žiru je izuzetno snažan igrač i tek što je napunio 30 godina a visoki napadači duže traju od nižih.
Ulazimo u objektivno najlakši period u čitavoj sezoni jer igramo čak 4 meča kod kuće i to protiv timova koji su, barem na papiru, znatno slabiji od nas i to u 3 različita takmičenja. S obzirom na sve okolnosti i na trenutnu formu mislim da nije nerealno očekivati i sve 4 pobede. Pobedama protiv Svonsija i Boroa bi ostali u vrhu PL, pobedom nad Redingom bi ušli u četvrtfinale LK a pobedom nad Ludogorecom bi bili na dobrom putu da ovogodišnje takmičenje u LŠ završimo kao prvi u grupi što je apsolutni cilj.
Reprezentativne utakmice nam nisu donele nove povrede i to je najbitnije a možda bi Venger mogao i da malo promeša karte na ove 4 predstojeće tekme jer su velike borbe tek pred nama a i neki igrači koji su igrali za svoje reprezentacije bi mogli da dobiju manji odmor.
Idemo korak po korak, poluvreme po poluvreme, utakmicu po utakmicu, takmičenje po takmičenje. Ko zna, možda…
OOH TO BE A GOONAH!